Pola veka dug razvojni put doneo je revoluciju u oblasti mehaničkih potpora i sa sigurnošću se danas može reći da je budućnost bolesnika sa teškom srčanom slabošću upravo u totalno veštačkim srcima-poručuje prof. Bad Frejžer uveren da ćemo još za našeg života biti u prilici da vidimo idealno, potpuno ugradljivo veštačko srce, koje neće imati kao do sada, nikakav kontakt sa spoljašnjom sredinom, a čija će se baterija (energija) puniti preko naše kože, bez gajtana i žica, kao do sada.

Ovo nije naučnofantastični film. Ova snažna poruka legendarnog hjustonskog hirurga stiže iz beogradskog hotela Hajat gde se održava veliki trodnevni međunarodni simpozijum „BRANO HEART FAILURE FORUM“ na kojem istaknuti svetski i domaći stručnjaci predstavljaju inovacije i nove strategije u lečenju srčane slabosti.

Domaćin dvanaestog “Brano Foruma“ je Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ koji neguje izuzetne, ne samo strukovne, već i prijateljske odnose sa čuvenim Institutom za srce u Hjustonu (Texas Heart Institute), koji je uz hjustonski Memorial Herman Hospital (Heart Vascular Institute ) i University of Texas Health Science Centar pokretač i organizator ovog značajnog naučnog skupa koji se već dvanaesti put organizuje u čast rano preminulog prof. dr Brana Radovančevića, međunarodno priznatog stručnjaka za transplantacije srca koji je preminuo 2007. godine. Prof. Radovančević je ostavio dubok trag  ne samo na Teksaškom Institutu za srce gde je rukovodio stručnim timovima za istraživanje i razvoj transplantacionih programa, već i u srpskoj medicini, a pre svega na Institutu „Dedinje“ čiji su brojni lekari zahvaljujući „našem Brani“, kako ga u ovoj kući oslovljavaju, odlazili na usavršavanja i edukacije u prestižni hjustonski Institut za srce i Memorial Herman Hospital da uče kardiovaskularnu hirurgiju od najboljih svetskih stručnjaka dr Majkla Debejkija (Michael De Bakey), dr Dentona Kulija (Denton Cooley) i velikog dr Bada Frejžera (O.H. Bud Frazier) koji je svojim prisustvom, na zadovoljstvo više od 150 eminentnih doktora iz celog sveta i brojnih domaćih stručnjaka, dao poseban sjaj ovogodišnjem beogradskom „Brano Forumu“.

OMAŽ VELIKOM PRIJATELJU

Smpozijum je otvoren prikazivanjem filma o Branu Radovančeviću, dokazanom velikom prijatelju Instituta „Dedinje“ u kojem je i započeo svoju brilijantnu karijeru pre nego se otisnuo put Hjustona, u sam centar najbolje svetske kardiovaskularne hirurgije. Ali, kako u filmu koji je svojevrstan omaž velikom prijatelju, kaže prof. dr Milovan Bojić, „naš Brano ostaje ovde, sa nama i u nama, kao večita spona između američke i srpske medicine. Moj uvaženi prijatelju, postoji jedna stara srpska izreka koja kaže da se može umreti dva puta: drugi put kad čovek bude zaboravljen. A naš Brano ne može biti zaboravljen dok god žive oni koji ga vole.“

Na Institutu „Dedinje“ ime Brana Radovančevića pominjaće se uvek sa velikim pijetetom, jer je teško zaboraviti njegovu nesebičnu pomoć u razvoju tada veoma uspešnog transplantacionog programa, polovinom devedesetih godina i nemerljive zasluge za edukaciju dedinjskog lekarskog kadra u prestižnom Hjustonu.

Kao izraz dubokog poštovanja za izuzetan doprinos saradnji sa Institutom „Dedinje“u ime direktora prof. dr Milovana Bojića zahvalnice istaknutim ugledncima uručila je pomoćnik direktora prof. dr Aleksandra Nikolić. Priznanja su dobili prof. dr Bad Frejžer, prof. dr Igor Gregorič, prof. dr Rajko Radovančević koji je osim ličnog priznanja primio i zahvalnicu posthumno dodeljenu njegovom bratu Branu. Među dobitnicima zahvalnica je i ugledni ljubljanski profesor Bojan Vrtovec, koji je u ime programskog i naučnog odbora Simpozijuma „Brano Heart Failure“ pozdravio učesnike skupa. Forum je zvanično otvorio prof Rajko Radovančević, zahvaljujući se svima koji svojim učešćem na Forumu čuvaju uspomenu na njegovog brata.

Na Simpozijumu svoje radove prezentuju vodeći svetski stručnjaci iz oblasti srčane insuficijencije. U interesantnim diskusijama razmenjuju se mišljenja o najnovijim dostignućima savremene medicine u oblastima zastoja srca i srčane slabosti.

      

TOTALNO VEŠTAČKA SRCA IMAJU BUDUĆNOST

Među velikanima svetske kardiovaskularne medicine je i čuveni profesor iz Hjustona dr Bad Frejžer (O.H. Bud Frazier), legenda svetske hirurgije čije je predavanje „Pola veka totalnog veštačkog srca 1969-2019“ izazvalo veoma veliko interesovanje kako učesnika skupa, tako i prisutnih medija. Doprinos prof. Frejžera u oblasti transplatacione hirurgije i implantacije mehaničkih potpora potpuno malaksalom srcu je nemerljiv. On je učesnik davnih pionirskih poduhvata američke medicine da se pronađu načini kojima bi se obolela srca otrgla od smrti. On je čovek koji je širom sveta „zarazio“ na stotine lekara idejom veštačkog srca kao načina da se „zameni“ ono umiruće. Među “zaraženima“ tom idejom su i lekari Instituta „Dedinje“ koji su već dokazali uspešnom ugradnjom totalno veštačkog srca i implantacijom 18 mehaničkih potpora levoj komori (LVAD).

-Ono što je 70-tih i 80-tih godina prošlog veka bio samo daleki san, danas je realnost kliničke prakse u ogromnom broju zemalja širom sveta. Jednostavno, izvanredni rezultati u oblasti transplatacije srca i implantacije hiljada veštačkih srca danas hiljade i hiljade bolesnika imaju duži i komforniji život. Pola veka dug razvojni put doneo je revoluciju u oblasti mehaničkih potpora i sa sigurnošću se danas može reći da je budućnost bolesnika sa teškom srčanom slabošću upravo u totalno veštačkim srcima – kaže prof. Frejžer uveren da ćemo još za našeg života biti u prilici da vidimo idealno, potpuno ugradljivo veštačko srce, koje neće imati kao do sada nikakav kontakt sa spoljašnjom sredinom, a čija će se baterija (energija) puniti preko naše kože, bez gajtana i žica, kao do sada.

Ova snažna poruka će, sasvim je sigurno, ugrejati i ojačati mnoga malaksala srca i ohrabriti sve one koji čekaju da im savremena medicina ponudi spas. Ali ovo je revolucionarna poruka za ceo ljudski rod, jer život čoveka dobija novu dimenziju i šansu.