U godini koja ističe Institut „Dedinje“ postigao je istorijski maksimum u svim segmentima rada. Sa 2.500 operacija na otvorenom srcu Institutu je pripalo šampionsko mesto u Evropi.

– Čestitam prof. Periću i celom kolektivu kardiohirurgije, ali i svim zaposlenima, jer Institut je jedinstven organizam koji ne može da živi i bez svoje kardiologije, radilogije i dijagnostike, anesteziologije, intenzivne nege, vaskulare, svoje transfuzije i laboratorije… Nikad veći broj operacija na otvorenom srcu izvedenih sa velikim uspehom znači da smo usrećili mnoge, vraćajući ih društvu i porodici. Tim udarničkim radom desetkovali smo liste čekanja praktično ih sveli na dnevno generišući nivo. Fantastični rezultati na svim našim klinikama premašuje sve ono što smo do sada postigli i uradili u 42 godine našeg postojanja. Naš redukovan prostor nas sprečava da ovi rezultati budu još veći. Prvi smo u Evropi po broju operacija na otvorenom srcu sa upotrebom mašina za vantelesni krvotok, ali smo prvi i u svim ostalim segmentima rada s obzirom na stešnjene prostore i uslove u kojima radimo – nije krio veliko zadovoljstvo postignutim rezultatima prof.dr Milovan Bojić, direktor Instituta „Dedinje“, predstavljajući ih medijskim poslenicima.

– Naši rezultati nisu samo rezultati u brojkama. Oni se ogledaju u izuzetnom kvalitetu rada, u uvođenju 16 novih, komfornih procedura do sada nezabeleženih u Srbiji i regionu. Uradili smo mnogo organizaciono važnih stvari i izvršili pravilnu smenu generacije, da bi „Dedinje“ sutra imalo izvesnost i perspektivnost i na tržištu. U našu kuću su došli najpoznatiji doktori iz Evrope, a najmanje medicinskog kadra, bilo doktorskog, bilo sestrinskog, iz nje je otišlo. Završili smo akreditacioni postupak sa najmaksimalnijom ocenom, akreditovali se naučno i spremili za naučno-istraživačke poduhvate, spremni da u to uključimo što više ljudi. Postali smo članovi najvažnijih naučnih studija u Evropi i svetu. Jedna od njih je prestižna Roma studija, u kojoj smo po broju i kvalitetu obrađenih pacijenata već stekli lidersku poziciju, odmah posle Kine, iako je u studiju uključeno 40 najprestižnijih svetskih kardiohirurških centara. Dajući srpskoj kardiovaskularnoj medicini nove, za pacijenta vrlo komforne procedure koje su većinom prihvaćene i od RFZO, usrećili smo svoje domaće pacijente, ali i one iz inostranstva i iz ex- jugoslovenskog prostora. Spremni smo da u narednoj kalendarskoj godini otvorimo svoja vrata za tržišne pacijente u još većem broju i za to stvaramo sve potrebne pretpostavke. Da bi se okrenuli i tržišnom delovanju, morali smo srediti liste čekanja da ne bi domaći pacijenti ispaštali. Paralelno sa gradnjom „Dedinja 2“ opremamo i funkcionalizujemo Institut. Sretni smo jer najbolje ocene dobijamo od naših pacijenata, a svoje rezultate permanentno proveravamo u stručnoj javnosti. Učinićemo to i na Work-shopu „Dedinje 2020“ gde će biti najpoznatija imena iz Evrope i sveta. Tu će „Dedinje“ „braniti“ svoje rezultete. Volimo što nas stručna javnost sve češće pominje i citira, jer naš je moto: “ako nas ne citiraju i ako nismo deo preporuka, onda nešto nismo dobro uradili“- ističe prof.Bojić.

– Ove godine urađeno je preko 2.500 operacija na otvorenom srcu, što nas definitivno stavlja na prvo mesto u Evropi, jer ustanove koje možda imaju sličan broj operacija tu ubrajaju i operacije u dečijoj kardiohirurgiji, jer su tako koncipirane. Kod nas je reč samo o hirurgiji odraslih i to nam definitivno ove godine donosi lidersku poziciju u Evropi. Nije samo reč o broju već i o strukturi operacija koje su urađene: sada definitivno ne postoji ni jedna vrsta kardiohirurške procedure koja se radi u svetu, a ne radi na ovom Institutu. Značajno je povećan broj minimalno ili manje invazivnih kardiohirurških procedura, što je trend u svetu, a čiji broj smo u ovoj godini utrostručili. Te procedure su često teške za hirurga, ali izuzetno komforne za pacijente, zbog kojih postojimo. Osvajanjem novih tehnologija uspeli smo da kompletiramo asortiman i našu kardiohiruršku ponudu i to sa najboljim rezultatima bez neželjenih događaja koji se očekuju prilikom uvođenja novih procedura. Paradoksalno, a možda i ne, naši rezultati ove godine su bolji nego svih ranijih. Za dve godine uradili smo 600 operacija više (svake godine 300 više nego prethodne godine). Ono što je posebno važno u celoj ovoj priči jeste činjenica da ni jedna od tih procedura nije ekskluziva jednog hirurga. Sve procedure radi veliki broj njih. Znači, što god da se desi u ovoj kući, ako neko odluči da ode iz bilo kog razloga, kuća ne gubi. Ni jednog momenta nismo dozvolili da budemo taoci jednog hirurga koji izvodi neke popularne procedure, jer sa dobrim rezultatima svi rade sve. Posebno sam ponosan na mlađe hirurge koji su specijalistički ispit položili u poslednjih godinu- dve, a eksponirani su poslednjih godina u ogromnom broju procedura sa izvanrednim rezultatima. Moram s ponosom da kažem da je stotine operacija koje su izveli mlađi hirurzi rezultiralo mortalitetom od 0%. To je rezultat odlične škole koju su prošli kroz svakodnevni operativni program u koji su uključeni i izveli na stotine operacija bez gubitaka – sa velikim ponosom je istakao prof.dr Miodrag Perić, upravnik Klinike za kardiohirurgiju.

– Klinika za vaskularnu hirurgiju takođe je postigla apsolutni maksimum u broju operacja. Od 2.100 operacija, tri četvrtine je urađeno otvorenom hirurškom tehnikom, dok je na odeljenju radiologije sa kolegama radiolozima urađeno skoro 600 procedura savremene endovaskularne hirurgije. Naše znanje i iskustvo nam omogućava da izvodimo kombinovane i hibridne procedure. Novitet u našem programu jeste to da se vaskularna hirurgija dominantno okreće endovaskularnim procedurama, a klasične hirurške procedure prilagođavamo miniinvazivnoj hirurgiji, pa tako i tešku hirurgiju trbušne aorte uspešno radimo miniinvazivno, na male rezove. Trudimo se da naše višedecenijsko iskustvo sada pokažemo kroz nove procedure. Kao i prof. Perić ponosan sam na naše mlađe hirurge koji su dotakli vrh obrazovanja, koji objavljuju svoje radove u najprestižnijim časopisima na svetu, koji su ozbiljno okrenuti nauci, što će sa izgradnjom „Dedinja 2“ naučnom radu dati jednu sasvim novu dimenziju, jer, mora se istaći, „Dedinje“ je jedina ustanova u kojoj je proces lečenja pacijenata od kardiovaskularnih bolesti potpuno zaokružen, tako da u svakom trenutku na jednom mestu imate kardiologa, kardihirurga, angiologa, internistu, dakle sve što se tiče kardiovaskularne medicine – kaže prof.dr Nenad Ilijevski, upravnik Klinike za vaskularnu hirurgiju.

-Pored diganostike na radiologiji je obavljeno mnoštvo interventnih procedura i endovaskularnih intervencija. Urađeno je oko 600 procedura sa preko 500 stentova, a više od 200 intervencija na karotidnim arterijama. Sa našim hirurzima uradili smo brojne hibridne procedure na grudnoj aorti i kombinovano premošćavanje na vratnu arteriju i to u zoni ushodne aorte koja izlazi iz srca, zoni koja ranije nije bila u domenu endovaskularnih intervencija, gde se radilo isključivo hirurški. To su najkompleksiniji pacijenti. Mi to radimo prvi u ovom delu Balkana, jer ni Slovenija ne radi ove intervencije, a to su najteži bolesnici sa aneurizmama i disekcijama grudne aorte. Moram da spomenem izvanrednu organizaciju rada koja nam omogućava da se munjevito dogovorimo i munjevito reagujemo. To je velika prednost. Nisam siguran koliko centara u Evropi ima ovako organizovanu celinu da pod jednim krovom može da se munjevito organizije, a to je zaista i jedna od najvećih prednosti „Dedinja“ na koju smo ponosni – istakao je prof.dr Dragan Sagić, upravnik Invazivne i interventne kardiovaskularne dijagnostike i terapije, navodeći da su na radiologiji ove godine uveli snimanja sa ugljendioksidom, umesto jodnih kontrasta koji se rutinski koriste, a kontraindikovani su za pacijente sa bubrežnom i srčanom slabošću. Usvojena je i nova metoda – aterektomija u perifernim krvnim sudovima.

Predstavljajući rad Klinike za anesteziju i intenzivno lečenje, prof.dr Miomir Jović je rekao da slobodno može reći da ova klinika, čiji je upravnik, zapravo integriše napore svih delova Instituta u ostvarivanju rezultata i postavljanju zadataka, počevši od kardologije, elektrofiziologije, lečenja srčane insuficijencije, kardiohirurgije, vaskularne hirurgije… Klinika za anesteziju i instenzivno lečenje je u tom lancu integrišući faktor, jer svi ti najteži bolesnici, sva ta primena najnovijih savremenih programa zahteva kontinuiranu edukaciju anesteziologa, neophodnih u svim tim procedurama. Klinika za anesteziju svakog dana radi u devet od 10 interventnih i hirurških sala i ima jedinicu za intenzivno lečenje sa 37 kreveta, po čemu je prepoznatljiva u celom regionu. U intenzivnu negu dnevno uđe 18 pacijenata koji je već prvi ili drugi dan posle vrlo kompleksinih operacija napuštaju. Ne tako veliki broj zahtevnih i kompleksnih pacijenata se leči i po nekoliko nedelja kada je potrebno, kao što su pacijenti kod kojih je ugrađena bila kakva mehanička potpora cirkulacije koja podržava rad srca i pluća. Moram sa ponosom da kažem da sve te teške zadatke u okviru Klinike za anesteziju obavlja 130 sestara i 28 lekara na svim poljima anestezije i intenzivnog lečenja, svakodnevno učestvujući u radu konzilijuma i pripreme bolesnike. Ubrzani razvoj Instituta doneo je nove zadatke i nove programe za pripremu preoperativnih bolesnika. Naši bolesnici više nisu žedni i ne gladuju tako dugo pre operacije, to je svedeno na minimum. Optimizirali smo preoperativnu pripremu, optimizirali smo terapiju bola koja je preduslov rane mobilizacije, ekstubacije i bržeg protoka bolesnika, pre svega većeg komfora i boljeg ishoda lečenja. To zahteva multimodalni pristup. Na našoj klinici ne postoji generacijski jaz jer kontinuirano edukujemo i uzdižemo mladi kadar anesteziologa i intenzivista, što je garancija budućnosti – kaže prof.dr Miomir Jović.

-Ovogodišnji rezultati Klinike za kardiologiju su impresivni: preko 60.000 ambulantnih pregleda i više od 9.500 hospitalizovanih bolesnika. Zaista impresivan broj, najveći u dosadašnjoj istoriji Klinike za kardiologiju. Uradili smo rutinski više od 6.500 koronarografija i balon dilatacija, što je dovelo do dramatičnog smanjenja liste čekanja, tako da se kod nas sada na dilataciju čeka nekih 45, a za koronarografiju svega 50 dana, što je dinamika koju nećete naći ni u mnogo razvijenijim zemljama od naše. No, nisu nam samo brojke bitne već nastojimo da kvalitet bude iznad i pre svega. Kao ilustraciju toga reći ću da je u našu koronarnu jedinicu ove godine stiglo više od 350 infarkta zbrinutih sa mortalitetom ispod 3%, što je rezultat kojim se mogu podičiti samo najveći svetski centri – istakao je prof.dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju, izdvajajući kao najveći prodor ove godine uvođenje TAVI-procedure, perkutane zamene aortnog zaliska bez otvaranja grudnog koša. Urađena su 22 bolesnika koji su za dan-dva napuštali Institut, što je posle klasične hirurgije nezamislivo. Ono što je možda još značajnije da je ova procedura rezervisana za najkompleksnije i najteže bolesnike, čime se zapravo smanjuje njihov mortalitet i morbiditet.

– Klinika za kardiologiju je uradila više od 500 elektrofizioloških ispitivanja i ablacija i preko 350 implantacija pejsmejkera i drugih uređaja iz ovog domena, a započeli smo i rutinsku primenu najkompleksnijih procedura u okviru interventne kardiologije, kao što su rotablacije i različite vizualizacione metode – obavestio je novinare prof.dr Otašević, ističući da je posebno ponosan što je posle dužeg vremena Institut bogatiji za veliki broj mladih lekara koji su briljantni u svojoj starosnoj grupi i koji će napredujući u struci biti više nego adekvatna zamena za starije.

Prof.dr Miljko Ristić, savetnik direktora Instituta je rekao da iza ovakvih svetskih rezultata stoji mukotrpan rad zaposlenih koji Institut osećaju kao svoju kuću. Završetkom gradnje „Dedinja 2“ dobiće novo, komfornije mesto za vrhunske rezultate. Mislim da će dan kada se bude otvaralo „Dedinje 2“ biti višedecenijski događaj u Srbiji-rekao je prof.Ristić.

„Dedinje“ je posebno ponosno na svoje medicinske sestre. Tradicionalno, dedinjska škola nege pacijenata je poznata i van granica bivše Jugoslavije. Rad sestrinstva predstavila je glavna sestra Instituta Snežana Borić:

– Vrhunske rezultate koje postižu naši lekari u stopu prati 430 sestara i tehničara Instituta „Dedinje“ koji o pacijentima vrhunski brinu, uspešno ih neguju i prate njihov oporavak, zatvarajući jedan savršen krug njihovog lečenja. Smena generacija se obavalja spontano jer imamo svoju internu školu u okviru Instituta, gde uz pomoć naših vrhunskih lekara edukujemo kvalitetan sestrinski kadar. Veliku zahvalnost dugujemo našem direktoru prof. Bojiću, koji je podigavši ekonomski standard sestara sprečio njihov odlazak sa Instituta. Poštovanje i adekvatnije vrednovanje sestrinskog rada motiviše ih da bolje rade i uče, a imaju i mogućnost da se školuju i van Instituta, pa i van granica Srbije.

-Institut „Dedinje“ je vrhunski tim, ali takav tim i takvi rezultati moraju biti mnogo bolje vrednovani. Mi nismo u poziciji da to uradimo pre svega zbog zakonske regulative. Zato je naša filozofija i naša vizija da izađemo na tržište, da drugima pustimo da rade rutinu, da druge učimo da urade ono što mi znamo najbolje, da izlaskom na tržište popravimo materijalni položaj vrhunskih doktora i medicinskog osoblja koje ih prati. Samo tako možemo rešiti pitanje eventualnih odlazaka kojih je na Institutu za kardiovaskulane bolesti „Dedinje“ još uvek najmanje. Našim komercijalnim programima planiranim za iduću godinu, pokušaćemo da ostvarimo ekonomske rezultate koji će naš stručni kadar zadržati kod kuće. Ljudi kod nas pate što imaju male plate, pa idu u svet gde imaju veće, a tamo gde imaju veće plate, pate što nisu kod kuće. Negde na sredini stanuje zadovoljstvo i tu je smisao našeg komercijalnog plana i programa kojem se u idućoj godini okrećemo – zaključio je prof. Bojić pozivajući novinare i sve poslenike javne reči da podrže smelije vizije zdravstvene politike, da se založe za podizanje barijera koje ograničavaju vrhunsko zdravstvo, jer ne doprinosimo, kako je rekao, ovoj zemlji i ovom zdravstvu svi na isti način.