Srčana slabost je veoma često oboljenje. U razvijenim zemljama, osobe starije od 40 godina imaju verovatnoću  1 na prema 5 da razviju srčanu slabost u toku svog života.

Srčana slabost nastaje kada srce ne pumpa onoliko krvi koliko je potrebno Vašem organizmu. Ovo stanje najčešće nastaje postepeno. U toku razvoja srčane slabosti, bolesnik može biti bez ikakvih tegoba. To je period u kome srce pokušava da kompenzuje slabljenje funkcije uvećavanjem svoje veličine i većim brojem otkucaja u minutu.

Kada se tegobe razviju, u početku mogu biti blage i javljati se sporadično, npr. u toku fizičkog napora. Ipak, tegobe vremenom postaju intenzivnije i zahtevaju ozbiljan terapijski pristup.

Tegobe i znaci srčane slabosti uključuju:

  • Otežano disanje (“kratak dah”) u toku napora ili prilikom ležanja na ravnom
  • Uporni suvi kašalj ili iskašljavanje beličastog sukrvičavog sadržaja
  • Zamor i slabost
  • Smanjena sposobnost za rad i slaba tolerancija napora
  • Nedostatak apetita i mučnina
  • Nedostatak koncentracije i oslabljena pažnja
  • Brz i nepravilan ritam srčanog rada
  • Učestalo noćno mokrenje
  • Oticanje stopala, gležnjeva i nogu
  • Nagomilavanje tečnosti u trbuhu (ascites)
  • Porast telesne mase zbog nagomilavanja tečnosti u organizmu

Uzroci srčane slabosti su mnogobrojni. Značajan broj oboljenja srca i krvnih sudova mogu uzrokovati srčanu slabost:

  • Bolest arterija srca (koronarna bolest). Ovo je najčešći uzrok srčane slabosti. Ateroskleroza arterija srca dovodi do njihovog suženja ili začepljenja što smanjuje ishranu srčanog mišića i može usloviti infarkt miokarda. Nakon infarkta, srčani mišić je najčešće u manjoj ili većoj meri oslabljen.
  • Visok krvni pritisak dovodi do većeg naprezanja srca. Zbog toga srčani mišić zadebljava i na kraju popušta usled dugotrajnog opterećenja.
  • Bolest srčanih zalistaka takođe opterećuje srčani mišić. Srce radi pod većim opterećenjem što nakon dugog perioda bez tegoba dovodi do značajne srčane slabosti.
  • Kardiomiopatije su posebne bolesti srčanog mišića koje su često određene genetskim činiocima. Spoljni uticaji poput zloupotrebe alkohola, narkotika i pojedine infekcije takođe mogu doprineti razvoju ovih oboljenja.
  • Miokarditis je zapaljenje srčanog mišića najčešće uzrokovano virusima. Teški oblici miokarditisa mogu izazvati naglu srčanu slabost ili se ona može postepeno razviti.
  • Urođene srčane mane mogu u pojedinim slučajevima dovesti do srčane slabosti.
  • Poremećaji srčanog ritma (artimije), ukoliko u dužem vremenu uzrokuju povećani srčani napor, dovode do razvoja srčane slabosti.
  • Ostale bolesti poput diabetes mellitus-a, hiper ili hipotireoze, HIV infekcije, hemohromatoze ili amiloidoze mogu usloviti srčanu slabost.

Lečenje srčane slabosti zavisi od težine i stepena razvoja bolesti:

  • Prevencija faktora rizika odnosno lečenje osnovne bolesti koja dovodi do srčane slabosti
  • Uklanjanje ili ublažavanje simptoma srčane slabosti primenom lekova
  • Transplantacija srca
  • Ugradnja mehaničke potpore cirkulaciji (pumpe)