Transplantacija srca je operacija pri kojoj se bolesno srce zamenjuje zdravim donorskim srcem. Ovaj oblik lečenja se primenjuje u bolesnika sa najtežim oblikom srčane slabosti, kada ostali hirurški postupci kao i lekovi ne dovode do poboljšanja njihovog stanja.

Postoje određene bolesti i okolnosti kada bolesnik nije dobar kandidat za transplantaciju srca. Tu ubrajamo sledeća stanja:

  • Uznapredovalu životnu dob
  • Prisustvo druge teške bolesti koja umanjuje životni vek poput teške bolesti bubrega, jetre ili pluća
  • Prisustvo aktivne infekcije
  • Dijagnostikovano prisustvo maligne bolesti

Srce za transplantaciju se uzima od zdravog davaoca (donora) u koga je nastupila moždana smrt usled teške povrede. Pre uzimanja srca od davaoca, vrše se detaljne medicinske analize koje treba da provere da li je srce zdravo i očuvano, odnosno dovoljno dobro da bi se koristilo za transplantaciju. Između davaoca i primaoca ne sme biti razlike u krvnoj grupi, niti značajne razlike u veličini srca. Srce davaoca se uzima u operacionoj sali uz poštovanje svih pravila koja važe za velike hirurške intervencije.

Dobro organizovan transplantacioni program podrazumeva brzu ugradnju (implantaciju) donorskog srca. Donorsko srce ne sme dugo vremena biti van organizma. Zato bolesnik koji čeka donorsko srce mora biti dostupan 24 h da bi odmah po pozivu od stane koordinatora transplantacionog tima mogao doći u kardiohiršku ustanovu u kojoj će se vršiti transplantacija.

Srce davaoca je dragocen poklon koji je nažalost teško dostupan. Broj davalaca je ograničen, te bolesnici često dugo vremena čekaju na donorsko srce. U tom periodu, lekovi i mehanička potpora cirkulaciji mogu biti od velikog značaja.

Rezultati transplantacije srca su jako dobri tako da je jednogodišnje preživljavanje nakon transplantacije veće od 90%. Međutim, nekada u neposrednom periodu nakon transplantacije mogu nastati komplikacije. Retko, transplantovano srce ne funkckioniše kako se očekuje i  to stanje se naziva slabost transplantiranog srca. Druga ozbiljna komplikacija je rano odbacivanje transplantiranog srca. To se dešava kada imuni sistem primaoca neposredno po ugradnji počne da prepoznaje transplantirano srce kao strano i reaguje na njega odbacivanjem. Da se ovo ne bi desilo, nakon implantacije se koriste lekovi koji utiču na imuni sistem i sprečavaju odbacivanje.

Posle uspešne transplantacije, bolesnici napuštaju bolnicu nakon 7-14 dana od operacije. U daljem toku života, potrebno je da redovno dolaze na predviđene kontrole radi praćenja njihovog zdravstvenog stanja. Od ključnog je značaja redovno uzimanje lekova koji sprečavaju odbacivanje transplantiranog srca. Ovi lekovi se nazivaju imunosupresivi i povećavaju verovatnoću nastanka infekcije u bolesnika sa transplantiranim srcem. Redovno praćenje od strane transpantacionog tima smanjuje mogućnost komplikacija.

Transplantacija srca je izuzetno dostignuće savremene medicine koje dramatično povećava preživljavanje i kvalitet života bolesnika sa najtežim oblikom srčane slabosti. Nakon transplantacije, osoba se može vratititi svojim profesionalnim aktivnostima, baviti sportom i uživati u životu u punom obimu.