Srce ishranjuju leva i desna koronarna arterija. Prednja međukomorska grana daje krv za najvažnije zone srca. Desna koronarna arterija daje zadnju međukomorsku granu, takođe veoma važnu za funkciju miokarda.

Aortokoronarni bypass je operacija na srcu kojom se premošćuje suženje koronarnih krvnih sudova – krvnih sudova koji ishranjuju srce. Za ovo premošćenje koriste se arterije ili vene uzete sa drugog mesta našeg tela gde njihovo prisustvo nije neophodno. Pomoću njih se krv iznad mesta suženja dovede do mesta ispod suženja. Tako srce dobija dovoljnu količinu kiseonika potrebnu za normalan rad.

Bypass na srcu je operacija koja bolesniku treba da obezbedi normalno funkcionisanje u svakodnevnom životu. Bypass rešava bol kod angine pektoris, sprečava nastanak infarkta srca, a kod osoba koje su već preležale infarkt sprečava dalje pogoršanje funkcije miokarda.

Krvni sudovi koji se koriste za bypass se nazivaju graftovi. Postoje dve osnovne vrste graftova: venski i arterijski. Venski graftovi su zbog osobina svog zida manje kvalitetni i postavljaju se na krvne sudove srca manjeg značaja. Arterijski graftovi su dugotrajniji i obezbeđuju bolje preživljavanje. Arterija mamarija je graft koji se najviše koristi i stavlja se na prednju međukomorsku granu leve koronarne arterije. Pored leve mamarijske arterije rutinski se koriste i desna arterija mamarija i radijalne arterije ruku.

Bypass se uglavnom izvodi na zaustavljenom srcu. U izvesnim slučajevima moguće je uraditi bypass na srcu koje radi. Operacije na tzv. kucajućem srcu se izvode kod bolesnika kojima je potreban manji broj premošćenja ili kod rizičnijih bolesnika ukoliko je to moguće.

Upotreba arterijskih graftova, kvalitetni primajući krvni sudovi srca, regulacija faktora rizika i zdrav način života produžavaju trajanje bypass-eva na srcu. Bolesnik nakon operacije mora suštinski da promeni način svog života i ishrane kako bi maksimalno produžio trajanje bypass-eva.