Bolesti mitralnog zaliska

Mitralna valvula je srčani zalistak koji se nalazi između leve pretkomore i leve komore. Kada oboli mitralni zalistak može biti sužen i to se naziva stenoza, ili se ne zatvara adekvatno u periodu i zbacivanja krvi i to se naziva insuficijencija ili mitralna regurgitacija.

Mitralna stenoza – suženje je nekada bio glavni uzrok bolesti mitralnog zaliska zbog nelečenih streptokoknih infekcija grla. Danas, obzirom na široku primenu antibiotika mitralna stenoza je sve ređa i prisutna je u ekonomski nerazvijenijim sredinama.

Insuficijencija mitralnog zaliska – mitralna regurgitacija je danas najčešći oblik mitralne bolesti. Kod mitralne insuficijencije, zalistak se ne zatvara u fazi izbacivanja krvi, tako da se samo deo krvi izbacuje u aortu, a deo se vraća unazad u levu pretkomoru i ka plućima. Vremenom ovo dovodi do opeterećenja srca i propadanja srčanog mišića, praćenog zamorom, gušenjem i poremećajima ritma, što su i glavni simptomi mitralne bolesti. Mitralna regurgitacija takođe može nastati i kod koronarne bolesti, odnosno nakon infarkta miokarda.

Mitralni zalistak je kod velikog broja bolesnika moguće rekonstruisati odnosno popraviti. Međutim ukoliko to nije moguće radi se zamena zaliska. To je opcija kod koje bolesnik dobija veštački zalistak. Bolesniku u ovoj situaciji može ugraditi mehanički ili biološki zalistak.

Bolesti aortnog zaliska

Aortni zalistak je trolisni zalistak koji se nalazi između leve komore i aorte. Tokom izbacivanja krvi iz srca on se otvara i propušta krv u aortu ka telesnim organima. Pre početka faze punjenja srca, aortni zalistak se zatvori i ne dozvoljava da krvi iz aorte uđe u srce, tako da se levi deo srca puni isključivo iz pretkomore.

Suženje aortnog zaliska ili aortna stenoza je najčešće oboljenje ovog zaliska. Uglavnom  je degenerativne prirode i javlja se sa godinama, kada  dolazi do smanjenja otvora aortnog zaliska kroz koji srce izbacuje krv što dovodi do opetrećenja srca. Ova mana se godinama jako dobro podnosi što ne znači da za to vreme srce ne pati i ne propada. Kada se pojave simptomi kao što su 1. Sinkope – iznenadni gubici svesti; 2. Anginozni bol – bol kao kod angine pectoris i 3. Popuštanje srca (lako zamaranje, gušenje u ležećem položaju), bolest je već značajno uznapredovala, a srčani mišić ozbiljno oštećen.

Od izuzetnog je značaja da se aortna stenoza na vreme prepozna i leči. Time se smanjuje operativni rizik i povećava kvalitet života nakon operacije. Hirurško lečenje je jedini oblik lečenja.

Popuštanje aortnog zaliska ili aortna regurgitacija je bolest aortnog zaliska kod koje oboleli aortni zalistak ne može da se zatvori tako da se krv iz aorte vraća u srce i opterećuje ga. Kada se javi novonastala- akutna aortna regurgitacija praćena visokom temperaturom i groznicom treba posumnjati na bakterijski endokarditis – bakterijsku infekciju zaliska. To je često urgentno stanje koje zahteva momentalnu hospitalizaciju, primenu snažnih antibiotika i hiruršku intervenciju.

Kao i mitralni, aortni zalistak se menja mehaničkom ili biološkom protezom.

Mehanička ili biološka proteza kod zamene srčanih zalistaka

Prednost mehaničkih proteza je dugotrajnost, dok je ozbilni nedostatak neophodnost uzimanja antikoagulantne terapije, koja sa sobom nosi značajne neželjene efekte. Osobe mlađe od 65 godina bi generalno trebalo da dobiju mehaničku valvulu, zato što biološka valvula kod njih brže propada. Međutim ukoliko postoji rizik od krvarenja, ili se na primer radi o ženskoj osobi koja bi želela da rađa, razumna opcija je i ugradnja biološkog zaliska uz obavezno informisanje bolesnika da će mu posle izvesnog vremena slediti nova operacija zamene zaliska. Poremećaj metabolizma kalcijuma, ili popuštanje bubrega su neka od stanja koja ne dozvoljavaju primenu biloškog zaliska.

Za razliku od mehaničkih zalistaka, biološki zalisci imaju manju trajnost, ali bolesnik ne mora da uzima antikoagulantnu terapiju. Bolesnik preko 65 godina starosti, zbog povećane verovatnoće nastanka komplikacija antikoagulantne terapije bi trebalo da dobije biološku protezu.

Visoko rizični bolesnici sa obolelim aortnim zaliskom često imaju neprihvatljiv operativni rizik. Terapijska opcija za ove bolesnike je interventna procedura ugradnje aortnog zaliska. To je ugradnja zaliska putem posebnog sistema žica i katetera koja uglavnom ne zahteva veću hiruršku intervenciju, TAVI procedura.