Na Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” održan je Internacionalni digitalni  kongres ,,Dedinje 2021” (International conference Dedinje 2021) koji se zbog pandemije COVID-19 i ove godine realizovao putem online platforme i predstavlja najveći međunarodni kardiovaskularni skup u vreme pandemije COVID-19 u Srbiji, sa najvećim brojem stranih predavača, među kojima je bio veliki broj ozbiljnih autoriteta u medicinskoj struci i nauci iz Srbije, Francuske, Švedske, Italije, Ukrajine, Slovenije, Nemačke, Grčke, Češke, SAD-a, Velike Britanije Austrije i Bosne i Hercegovine. Na dvodnevnom skupu ,,Dedinje 2021”, od ukupno 62 predavanja, 23 su držali strani predavači, među kojima su bila svetska imena sa posebnim autoritetom u svojoj oblasti.

Digitalna razmena iskustava i znanja iz oblasti kardiovaskularne medicine, u okviru deset predviđenih panela, održan je u klubu Instituta ,,Dedinje“, jer, nažalost, dok traje pandemija, nije se mogla realizovati prvobitna zamisao da ovo bude veliki međunarodni skup domaćih i stranih stručnjaka koje je trebalo da ugosti Beograd.

Otvarajući virtuelnu konferenciju, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti ,,Dedinje” prof. dr  Milovan Bojić je rekao da ,, Dedinje” , kao već prepoznata vrhunska zdravstvena ustanova, ne samo u regionu nego i u evropskim i svetskim razmerama, tradicionalno organizuje ovakve konferencije, sa željom da svoje  rezultate stavi na uvid najširoj stručnoj i naučnoj javnosti, ali, i da dedinjski stručni kadar   upozna sa najsavremenijim dostignućima u kardiovaskularnoj medicine.

-Od izuzetnog je značaja predstavljanje  naših rezultata inostranim, ali i kolegama iz cele Srbije i sa ex jugoslovenskog prostora, s obzirom da je Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ mesto na kojem se leče pacijenti iz celog regiona. Ovu Konferenciju organizujemo u teškim uslovima u toku trajanja pandemije COVID-19, ali kao što vidite, ne stajemo sa svojim radom i planiranim aktivnostima. Činimo to u manjem obimu, ali znajući da će COVID-19 proći, a kardiovaskularne bolesti trajati i biti opet najveći podmukli ubica našeg stanovništva. Institut čini sve kako bi se kardiovaskularne bolesti suzbile u što većoj meri. Srećni smo što ćemo u ovoj godini otvoriti  vrata nove zgrade „Dedinja 2“, čime će se naša ustanova organizaciono i funkcionalno uvezati u Nacionalni institut za srce i krvne sudove i biti ponos srpske medicine, našeg naroda i države. Još jednom želim vam mnogo uspeha u radu, a svima nama da prevaziđemo što pre pandemiju COVID-a 19 i okrenemo se svojim radnim aktivnostima u oblasti kardiovaskularne medicine, novim tehnologijama i novim procedurama, utičući na taj način da borba protiv kardiovaskularnih bolesti bude uspešnija  – kazao je prof. Bojić, otvarajući ovaj međunarodni skup.

Tokom dvodnevnog trajanja kongresa, u okviru deset predviđenih panela, učesnici su se bavili problemima aortne valvule, periferne venske i arterijske bolesti, revaskularizacijom ishemičnog miokarda, novinama u lečenju atrijalne fibrilacije,  srčane slabosti i karotidne bolesti, dostignućima u interventnoj kardiologiji,  port access hirurgiji, te novim kardiovaskularnim faktorima rizika kao izazovima u novoj eri, a svoje znanje i rezultate rada predstavile su i medicinske sestre, tehničari i fizioterapeuti Instituta ,,Dedinje”. Posle predavanja, na panelima su se odvijale zanimiljive diskusije, razmenjivana pitanja i odgovori domaćih i stranih autoriteta u pojedinim oblastima.

Institut ,,Dedinje” se odvažio da organizuje ovu konferenciju, svestan zahteva da naučna misao, uprkos teškim epidemiološkim okolnostima, ne sme da bude stopirana, a pokazalo se da je ovaj virtuelni skup uspeo da predstavi mnoge novine i svetska dostignuća u kardiovaskularnoj medicini, ali i dostignuća Instituta ,,Dedinje” čiji rad je ovim  putem valorizovan sa najstručnijeg svetskog nivoa.

Predsednik Naučnog veća Instituta ,,Dedinje” ass.dr Goran Lončar je izrazio nadu da će naredna konferencija ,,Dedinje 2022” biti organizovana uživo i da očekuje da će u naš Beograd doći sva ova zvučna imena sa kojima ćemo, kako kaže, ,,oči u oči” moći da razmenjujemo stručna mišljenja.