Beograd je proteklog vikenda bio prestonica svetske kardiovaskularne medicine i to kao domaćin zajedničkog kongresa Međunarodnog udruženja za vaskularno zdravlje (ISVH) i Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA). Za goste je imao eminentna imena svetske medicine, ali i ugledne doktore iz našeg regiona. Kroz veliki broj sesija, kongres je ukazao na neophodnost personalizacije u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti,  koje su postale opasan ubica savremenog čovečanstva. Takođe, poenta brojnih rasprava bila je neophodnost adekvatnog merenja krvnog pritiska, a to je izazov 21. veka. Na pravilnom merenju krvnog pritiska, svih ovih kongresnih dana, insistirali su eminentni svetski stručnjaci, dajući osim teoretskih, i praktične preporuke za primenu najnovijih naučnih saznanja.

Otvarajući kongres, prof. dr Nebojša Tasić, predsednik svetskog Udruženja za vaskularno zdravlje i predsednik udruženja HISPA, je podsetio kolika je odgovornost lekara i sestara u ovim zahtevnim društvenim okolnostima i velikim medicinskim izazovima, a svima će biti jasno koliki su ti izazovi, ako znamo da je samo prošle godine, u Srbiji od infarkta i šloga svakog sata umiralo šestoro ljudi, a svakog dana 147.

  • Za samo jednu godinu ostali smo bez jednog celog grada od 53.668 ljudi, koliko ih je izgubilo bitku sa infarktom i šlogom. Ostali smo bez jednog Šapca ili Valjeva, za samo 365 dana. Savremene tehnologije mogu samo da uspore, ali ne i da zaustave nemilosrdan tok ovih bolesti. Nas, koji se kao vojnici borimo, ove činjenice neće obeshrabriti. Zato i jesmo da ovde pošaljemo snažnu poruku ohrabrenja i iskrene, nesebične, profesionalne i ljudske posvećenosti. Jer, biti lekar, medicinski radnik, znači više od profesije. To je naša misija, posvećena najdragocenijem što čovek ima, a to je zdravlje – rekao je prof. dr Nebojša Tasić.

Upravo zbog toga Aleksandar Vulin, ministar odbrane Republike Srbije je izrazio beskrajno divljenje prema lekarskom pozivu.

– Držati nečiji život u ruci, nečiju budućnost, a opet biti u stanju da doneseš tešku odluku, nije nešto što se nauči u školama. Jesu vaše škole velike i vredne, jesu vaši fakulteti, doktorati, vaše specijalizacije velike i vredne i one su vas bez sumnje učinile velikim stručnjacima. Ali, ljudima vas čini samo ono zbog čega ste postali lekari, a to je upravo ljubav prema ljudima. Ako ne volite čoveka, ne ostetite njegovu patnju i njegovu muku, ne možete biti dobar lekar, ne možete biti ni dobar čovek. Nisam čuo za dobrog lekara, a da se nije govorilo ni o dobrom čoveku. O struci neću govoriti, jer tu ste na vrhu, ali ću vas zamoliti da promenite nešto što su vas naučili u svakoj od vaših velikih škola. Uvek su vam govorili da se “ne vezujete za pacijenta”, a ja ću vas zamoliti da nastavite da kršite to pravilo medicine i da se ipak vežete za pacijenta, da osetite i razumete njegovu muku i tugu, čak i kada ne možete pomoći.  Jer, nečija muka se ne može zaključati  u fioci na kraju radnog dana, i zato vas molim da mislite na njih i kada odete kući kazao je ministar Vulin.

Samo zdrav čovek i zdrava nacija mogu da napreduju, da budu uspešni, pa ako hoćete i srećni. Otuda su  problemi sa kojima se  lekari bore, daleko prevazišli medicinu i traže odogovore svih struktura u jednom društvu, pošto posledice pogubne statistike, izgovorene na kongresu, oseća cela zajednica – kaže prof. dr Nebojša Tasić.

Ovaj kongres posvećen je slavnim precima, lekarima i medicinarima Vojnog saniteta srpske vojske, pa su brojni inostrani gosti imali priliku da čuju priču o neverovatnoj lekarskoj smelosti i veštinama Vojnog saniteta srpske vojske, iskazanim u Velikom ratu, a koje baštini i današnja srpska medicina.

  • Dugujemo im reči divljenja, jer u tom svetskom ratnom užasu, stradanje srpskog naroda dostiglo je epske razmere. Tokom Velikog rata, mala Kraljevina ostala je bez  1.250.000 svojih građana i bez 68 % muške populacije, između 25-55 godina starosti. A da nije bilo Vojnog saniteta, te cifre bi bile još pogubnije. U toj strašnoj borbi, da se ublaže ratne strahote, umrlo je i više od 220 lekara, brojni student medicine i pripadnici stranih medicinskih misija. Tada su nam u pomoć pritekli francuski, engleski i ruski lekari. Svima njima dugujemo bezgraničnu zahvalnost – rekao je prof. Nebojša Tasić i podsetio da su prvi  u svetu, avionski transport ranjenika izvršili srpska avijacija i lekari, da je prvi put napravljen voz – bolnica, koji je krstario Srbijom, da su prvi put primenjene hirurške metode i osmišljena pomagala dr Subotića, zbog kojih je uz ovacije primljen u prestižna hirurška društva Francuske, Britanije i Sjedinjenih američkih država.

Učesnike kongresa pozdravio je i prof. dr Rolan Asmar, predsednik  Fondacije za medicinska istraživanja u Cirihu i osnivač Međunarodnog druženja za vaskularno zdravlje.

Za govornicom se našao i Andreja Mladenović, zamenik gradonačelnika Beograda, koji je ukazao koliko HISPA vizija brzo buja, širi se i pokazuje kako  ideja pojedinca može da poraste u ozbiljnu organizaciju, kojom se ponosimo i koja predstavlja ozbiljan deo sveta nauke i medicine. On je izrazio zadovoljstvo što je ovaj Kongres posvećen velikom jubileju stogodišnjice završetka Velikog rata, i istakao da će u znak zahvalnosti našim saveznicima, a posebno savezništvu sa Amerikom, Grad odati i posebnu zahvalnost doktorki Rozali Norton, koja je u ovoj našoj zemlji otvorila tri klinike, a u Americi školovala više od 60 eminentnih stručnjaka .

Zamenk gradonačelnika se posebno obratio direktoru Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, rekavši da je uveren, da će nići i novo” Dedinje 2”, čemu je Grad dao izuzetan doprinos.

Pozdravljajući plemenite ideje HISPA i ljude koji su začetnici te  velike misije u prevenciji i zaštiti ljudskog zdravlja, ne štedeći komplimente i poštovanje za rad prof. dr Nebojše Tasića,  direktor IKVB Dedinje,prof.dr  Milovan Bojić je istakao da tragične cifre o kojim je ovde govoreno, jesu opomena da ovo Udruženje mora imati veću državnu potporu.” Dedinje”, kao matična ustanova njegovog osnivača, prof. dr Tasića, ne žmuri na HISPA udruženje i oseća ga  kao svoje.

– Otvorenih očiju i srca gledamo na rad HISP-e i obećavamo da ćemo je pomagati još jače i više jer ona to zaslužuje. Uveren sam da će ovo Udruženje nošeno i ovde pokazanom energijom, uspeti da jednog dana krene stopama jednog Batuta, Mite Savićeviće, Andrije Štampara i da će formirati instruktore narodnog zdravlja, koji će raditi na zdravstvenom prosevećivanju i vaspitanju, kako ovde pominjane cifre ne bi i u budućnosti bile tragične. Želim Vam da rezultat vašeg rada na ovakvim kongresima ne budu samo sertifikati, već diplome instruktora narodnog zdravlja koji će širom Srbije širiti zdravstvenu kulturu i učiti nas odgovornosti prema vlastitom zdravlju – rekao je prof. dr Milovan Bojić.

Stručni deo kongresa protekao je u raspravi uvaženih svetskih stručnjaka, iznoseći najnovije naučne rezultate personalizovanog i multidisciplinarnog pristupa u kardiovaskularnoj prevenciji i terapiji. Među brojnim pitanjima tražen je i odgovor na to, kako usporiti starenje srca i  krvnih sudova. Zanimljivo je bilo čuti kako akademici prof. dr Miodrag Ostojić, prof. dr Đorđe Radak, prof. dr Bela Balint, vide budućnost kardiovaskularne medicine.

O lečenju lipidemije, govorili su prof. dr Marat Ezhov, sa univerziteta Lomonosov u Moskvi, prof. dr Peter Lansberg iz Holandije i prof. dr Gustav Latkovski iz Litvanije. Pouzadnim merenjem krvnog pritiska bavio se Jurij Širenko, iz Ukrajine i prof. dr J. Topouchijan iz Francuske, kao i brojni doktori iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore.  Prof. dr Dobrin Vasilev iz Bugarske nas uverava  da smo na putu mogućnosti potpune revaskularizacije. Čitava plejada lekara iz Instituta” Dedinje”, obrazlagala je načine i mogućnosti prevencije šloga i maksimalne redukcije vodećih faktora rizika.

Na kraju trodnevnog rada, gosti iz celog sveta nisu štedeli reči zadovoljstava što su imali priliku da borave u Beogradu, gradu širokog osmeha, otvorenog srca i izuzetne gostoljubivosti.

Dobitnici zahvalnica su:

Aleksandar Vulin,
prof. dr Marat Ezhov,
prof. dr Jurij Širenko,
prof. dr Dobrin Vasilev,
dr Sandra Morović,
prof. dr Gordana Rajović,
dr Miodrag Marjanović,
Jelena Burmudžija,
Jelena Đorđević