,,Dedinje” nikad ne zaboravlja svoje pacijente, pogotovo ne one koji su davnih 90-ih u ovoj ustanovi dobili nove živote. I sada, u ovoj pandemiji, u Institut su pozvani svi transplantirani pacijenti kako bi se, vakcinacijom, što pre zaštitili od korona virusa. Tako je na vakcinaciju iz Struge došla Sonja Stoleska, iz Brčkog Milan Lujić, iz Niša Ljiljana Mladenović, te naš sugrađanin Nikola Vučićević. Oni su početkom aprila dobili prvu dozu Fajzera, a krajem istog meseca su uspešno revakcinisani na ,,Dedinju“, a Ljiljana Mladenović u Nišu.

Prvi hirurški zahvati transplantacije srca i jetre u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ), početkom davne 1995. godine, urađeni u Institutu ,,Dedinje“, pružili su šansu mnogim pacijentima kojima je transplantacija bila jedina šansa za preživljavanje. Presađivanjem organa, njihov život je produžen godinama, a kod nekih i decenijama.

Najčešće je bivalo da se od jednog donora dobiju srce i pluća, što je omogućavalo transplantaciju organa kod dvoje pacijenata. Transplantacioni program se nesmetano odvijao do 2001. godine, nakon čega je iz nekih organizacionih razloga zaustavljen.

-Naš Nikola Vučićević koji je prvotransplantirani, sa novom jetrom, vrlo kvalitetno živi već 27 godina, Ljiljana Mladenović 26 godina, Sonja Stoleska je nedavno proslavila dve decenije novog života, a Milan Lujić sa poklonjenim srcem živi 22 godine. Oni se u Institutu kontrolišu bar dva puta godišnje, s tim što smo zbog pandemije, prošlogodišnju kontrolu zaobišli, ali smo bili u redovnom telefonskom kontaktu i na raspolaganju za svaku vrstu pomoći, kaže imunolog dr Vera Maravić – Stojković, koja transplantirane pacijente prati od prvog dana.

Doktorka Maravić – Stojković ističe da se ovi pacijenti na ,,Dedinju” svake godine vakcinišu i protiv sezonskog gripa, a nakon konsultacija i detaljnih pregleda, odlučeno je da transplantirani prime i vakcinu protiv virusa korona.

Milan Lujić, u čijim grudima već više od dve decenije kuca novo srce, koje, kako kaže, časno nosi, ne krije zadovoljstvo što je opet među ,,svojima”.

-Veliku zahvalnost dugujem Institutu za kardiovaskularne bolesti ,,Dedinje” što su mi pre skoro četvrt veka ugradili novo srce i omogućili mi novi kvalitetniji život. Na ,,Dedinje” sam došao dan pre vakcinacije, jer su mi institutskii lekari predložili dodatni kontrolni pregled. Uvek sam zadovoljan tretmanom  na ,,Dedinju”, ovo je moja druga kuća, jer u svako doba dana i noći, od prvog dana transplantacije, imam slobodu da pozovem dr Mirka Ćolića, prof. Miću Perića i dr Veru Maravić u slučaju da mi je pomoć potrebna. Meni su vrata ove ustanove uvek širom otvorena – kaže Lujić.

– Evo me ponovo na mom ,,Dedinju”. Došla sam po drugu dozu Fajzer vakcine. Ako se pitate zašto baš na ,,Dedinju”, odgovor  je sasvim jednostavan – ovde sam pre dvadeset godina našla svoj spas, ovde sam dobila novu jetru sa kojom i do danas neometano živim. Ovde sam uvek srdačno dočekana, i svih ovih dvadeset godina na Institut dolazim sa osećajem pripadnosti –  sa osmehom na licu i rečima hvale, obraća nam se Sonja Stoleska iz Makedonije.

U svojoj dedinjskoj zdravstvenoj ustanovi, drugu dozu vakcine dobio je i Nikola Vučićević.

 -Što se tiče reakcije na prvu dozu vakcine, nisam imao nikave bolove, pa ni temperaturu. Sve pohvale za organizaciju vakcinacije na ,,Dedinju”. Ova ustanova je uvek tu za nas, zaposleni sa velikom pažnjom brinu o našem zdravlju, kako odmah nakon transplantacije, tako i danas – rekao je Vučićević.

-Uz odobrenje našeg direktora prof. dr Milovana Bojića, a poštujući pravilnik o vakcinaciji stranih državljana u našoj državi, onima koji dolaze iz drugih država, omogućena je vakcinacija. Pre nego su pozvani u Beograd, komunikacirala sam sa lekarima iz Instituta za srce u Hjustonu, od kojih su neki učestvovali u prvim transplantacijama na ,,Dedinju” i dobila potvrdan odgovor da transplantirani pacijenti nesmetano mogu dobiti vakcinu protiv korone sa preporukom da to bude Fajzerova. U Americi se takvi pacijenti, pored Fajzerove, vakcinišu i Modernom, ali mi tu vakcinu u Srbiji još nemamo. Pacijenti sa presađenim organima se redovno kontrolišu, pa su im, početkom aprila, pre vakcinisanja, na ,,Dedinju” urađene  laboratorijske analize, ultrazvuk srca, EKG, pregled kardiologa, imunologa i na kraju, kada se pokazalo da su potpuno zdravi, upućeni su na vakcinaciju. Čuli smo se nekoliko puta nakon vakcinacije, na koju nisu imali nikakvu reakciju i odlično su se osećali. Transplantirani pacijenati doživotno uzimaju imunosupresivnu terapiju, da ne bi došlo do odbacivanja organa, ali im je vremenom značajno smanjena, pa su ređe i infekcije i pojava kontraindikacija od jakih lekova, što je sasvim normalno nakon transplantacije, kada su te dnevne doze terapije previsoke. Oni doživotno moraju voditi računa o ishrani, zato što ta terapija ne trpi masnu hranu, jer mast umanjuje aktivne terapijske supstance. Naši pacijenti znaju  da treba da budu odgovorni prema svom zdravlju, a s obzirom da je prošlo i više od 20 godina od transpantacije, njihovo stanje je, itekako, stabilno, kaže dr Vera Maravić – Stojković i ne krije zadovoljstvo što su transplantirani, pridržavajući se svih epidemioloških preporuka, uspeli da se sačuvaju od korone.