Atrijalna fibrilacija je najčešći poremećaj ritma u kardiološkoj praksi. Incidenca ove aritmije raste sa starošću bolesnika, tako da aproksimativno oko 10% osoba sa osamdeste i više godina ima ovu aritmiju. Atrijalna fibrilacija ima važne medicinske i socio-ekonomske posledice. Jedna od najtežih komplikacija ove aritmije je povišena sklonost ka moždanom udaru. Procenjuje se da postojanje atrijalne fibrilacije petostruko povećava rizik od nastanka moždanog udara. Pri nastanku ove aritmije, zbog brze, „haotične“ električne aktivacije, pretkomore na kraće ili duže vreme gube svoju mehaničku ulogu, odnosno, ne pumpaju krv ka komorama. Zbog ovog zastoja krvi u pretkomorama, pre svega u takozvanom „ušastom nastavku“  leve pretkomore, odnosno, u levoj aurikuli, kod nekih bolesnika dolazi do zgrušavanja krvi i nastanka tromba. Ukoliko se ovaj tromb pokrene strujom krvi, može dospeti putem arterijske cirkulacije i u moždane arterije, što ima za posledicu nastanak moždanog udara. Procenjuje se da oko 25% svih moždanih udara nastaje upravo ovim mehanizmom, a moždani udari nastali ovim mehanizmom imaju najčešće teži klinički tok i ostavljaju trajne posledice.

Standardno lečenje bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom i povišenim rizikom od nastanka tromboze stoga podrazumeva primenu tzv. oralnih antikoagulanata – lekova koji „razređuju krv“, odnosno usporavaju zgrušavanje krvi. Pored lekova starije generacije, antagonista vitamina K (npr Farin), poslednjih godina su dosputni i lekovi novije generacije, tzv. direktni orlani antikoagulanti. Ipak, primena, kako lekova starije, tako i novije generacije ima kod pojedinih bolesnika za posledicu nastanak krvarenja, koja su ponekad i opasna po život. Upravo ovakvim bolesnicima – koji sa jedne strane imaju povišen rizik od stvaranja tromba u pretkomorama zbog atrijalne fibrilacije, i, s druge strane, povišen rizik od krvarenja, može se pomoći intervencijom – implantacijom okludera leve aurikule, ili „LAA okludera“.

Ova intervencija podrazumeva pristup srčanim šupljinama kateterizacijom preko preponske vene, prolaz u levu pretkomoru i postavljanje specijalno dizajnirane naprave – „LAA okludera“, odnosno „ zapušača leve aurikule“ upravo u ušasti nastavak, tj.levu aurikulu. Intervencija se radi pod kontrolom rendgena i transezofagealnog ultrazvuka (ultrazvučna sonda se plasira u jednjak). Intervencija je gotovo sasvim bezbolna, jer se radi u uslovima analgosedacije ili opšte anestezije; trajanje iznosi  između 30 i 45 minuta; bolesnik ostaje na stacionarnom lečenju još jedan do dva dana, i zatim se otpušta kući.

Bolesnici nakon implantacije LAA-okludera ne uzimaju više oralne antikoagulanse. Potrebno je međutim, da ograničeno vreme uzimaju tzv. antiagregacione lekove, i to acetilsalicilnu kiselinu i klopidogrel; ovi lekovi se uzimaju do 6 nedelja. Ako se na kontrolnom transezofagealnom ultrazvučnom pregledu utvrdi dobar položaj LAA-okludera, ukida se prvo jedan od ova dva leka, a nakon daljnih 3 meseca se ukinda i drugi antiagregacioni lek.

Komplikacije su retke i mogu se po pravilu zbrinuti brzo i bez trajnih posledica. Povratak redovnim, uobičajenim aktivnostima je moguć nakon 4-5 dana. Implantacija LAA-okludera se pokazala kao odlična metoda u sprečavanju moždanog udara kod bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom, čija je efikasnost uporediva sa terapijom oralnim antikoagulantima. S druge strane, dugoročno praćenje bolesnika kod kojih je implantiran LAA-okluder je pokazalo da je u odnosu na bolesnike lečene antikoagulantima značajno smanjena stopa krvarenja.

Od krucijalnog značaja za uspeh lečenja je pažljiva selekcija bolesnika kod kojih se intervencija treba i može primeniti, kao i priprema bolesnika za samu intervenciju.

Ove nedelje lekari i tehničari Instituta Dedinje su počeli sa primenom ove kateterske intervencije. LAA okluderi su uspešno  implantirani kod 3 bolesnika,  bez komplikacija. Prva bolesnica će biti otpuštena već drugi dan nakon intervencije; kod druge bolesnice, zbog postojanja drugih srčanih oboljenja (prethodno operisana urođena srčana mana) bolnički boravak će iz razloga sigurnosti biti produžen preko vikedna. Kod treće bolesnice će 4 dan. nakon ugradnje LAA-okludera na našem Institutu biti implantira i stalni pejsmejker, za šta je već ranije postavljena indikacija.

Ovi rezultati veoma ohrabruju i pokazuju da postoje kako tehnički tako i kadrovski uslovi za veću primenu ove metode.

Galerija slika sa intervencije: