Iako su prve ideje o razvoju kardiovaskularne hirurgije začete još ranih šezdesetih godina prošlog veka, do realizacije same ideje je došlo tek 1973. godine kada je današnji Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje počeo sa radom kao jedno od odeljenja Klinike za opštu hirurgiju KBC Dr Dragiša Mišović. Nova zgrada, u kojoj počinje sa radom tadašnji Zavod za kardiovaskularnu hirurgiju, završena je krajem 1977. godine. Prvi direktor Zavoda bio je prim. dr Dragoljub Adamov, a prvobitni sastav činilo je 60 zaposlenih. Tokom 1985. godine Zavod se u potpunosti funkcionalno izdvaja iz sastava KBC Dr Dragiša Mišović i nastavlja rad pod imenom Klinika za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Ustanova od 1993. nastavlja rad pod imenom Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje, pod kojim imenom radi i danas. Godine 1996. je otvorena nova zgrada Instituta, čime su značajno povećani smeštajni, dijagnostički i terapijski kapaciteti.


KARDIOHIRURGIJA

Prim. dr Dragoljub Adamov

Prim. dr Dragoljub Adamov

Prof. dr Libor Hejhal

Sadašnji Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje vodi poreklo od Odeljenja za vaskularnu hirurgiju Opšte bolnice Dr Dragiša Mišović. Pomenuto odeljenje osnovano je sa nekoliko soba na 3. spratu, a za prvog šefa odeljenja imenovan je Prim. dr Dragoljub Adamov. Počelo se sa operacijama na venskom sistemu da bi se ubrzo počeli raditi operativni zahvati na arterijama. Broj lečenih i operisanih pacijenata je neprekidno rastao, pa se nametnulo kao neophodno rešenje izgradnja posebne specijalizovane ustanove koja bi se bavila dijagnostikom i lečenjem kardiovaskularnih bolesnika. Zahvaljujući Prof. dr Liboru Hejhalu i tadašnjem gradonačelniku Beograda Branku Pešiću u okviru kompleksa KBC Dr Dragiša Mišović je izgrađena i opremljena potpuno nova i funkcionalna zgrada koja je svečano otvorena u oktobru 1977. godine.

Alan Carpantier M.D, PhD

Ustanova je bila funkcionalna celina koju su sačinjavali službe radiologije, kardiologije i kardiovaskularne hirurgije. U prve dve godine rada vršene su isključivo operacije revaskularizacije miokarda i osoblje se u potpunosti osamostalilo. Zavod stiče zavidan ugled u medicinskim krugovima, ali se počinje javljati problem smeštajnih kapaciteta jer je ukupni broj kreveta iznosio samo 88 za sve službe. Mnogi svetski eksperti su kao gosti učestvovali u dijagnostičkim pro cedurama ili operisali pacijente uz asistenciju lekara iz Zavoda (L. Hejhal, R. Hacker, F. Von der Emde, A. Carpantier, Y. Chavaoux).

Prof. dr Mihajlo Vučinić

Lekari Zavoda su u potpunosti ovladali i komplikovane operacije revaskularizacije i hirurgije srčanih zalistaka. Tadašnji Zavod za kardiovaskularne bolesti se 1985. godine u potpunosti funkcionalno odvaja od KBC Dragiša Mišović i nastavlja rad pod imenom Klinika za kardio vaskularnu hirurgiju Dedinje. U toku 1986. godine Prim. dr Dragoljub Adamov odlazi u penziju, a na mesto direktora Instituta imenovan je Prof. dr Mihajlo Vučinić, koji na toj funkciji ostaje do penzionisanja 1992. godine. Kao gosti na Institutu borave i operišu velika imena iz oblasti kardiohirurgije: Dudley Johnson, Geoge Reul, Donald Ross, Andzej Dziatkonjiak. U toku 1992. godine na čelo Instituta dolazi Prof. dr Milovan Bojić.

Prof. dr Milovan Bojić

Prof. dr Milovan Bojić

Počinje se sa izgradnjom novog dela Instututa nakon proširenja kapaciteta broj kreveta je povećan na nešto više od 200, dok se broj zaposlenih povećao na blizu 600. Sve ovo omogućilo je da se broj kardiohirurških procedura poveća na oko 2000, čime Instutut postaje jedan od najvećih centra u Evropi. Od 1993. godine nakon kontinuirane ekspanzije u vrsti i broju intervencija, ustanova nastavlja da radi pod imenom Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje IKVB, pod kojim i danas radi.

Prof. dr Boško Đukanović

U toku 1995. napravljene su i prve transplantacije srca i jetre. Uz pomoć stručnjaka sa Texas Heart Institute (H. Frasier) na Institutu se prvi put na ovim prostorima implantira heart-mate kao privremeno mehaničko srce za period do planirane transplantacije. I dalje je veoma živa međunarodna saradnja.

Prof. dr Predrag Milojević

Tokom 2000. godine na čelo Instituta dolazi Prof. dr Boško Đukanović koji posebno širi repertoar u oblasti hirurgije aorte, tako da je Institut u toj oblasti vodeća ustanova u celom regionu.

Od januara 2016. godine na mesto v.d. direktora Instituta dolazi Prof. dr Predrag Milojević.

Od oktobra 2017. na čelu Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje ponovo  je Prof. dr Milovan Bojić.Novo


VASKULARNA HIRURGIJA

Prim. dr Dragoljub Adamov

Odeljenje za vaskularnu hirurgiju Opšte bolnice Dr Dragiša Mišović je započelo sa radom 1973. godine, a prvi šef je bio Prim. dr Dragoljub Adamov.

Prof. dr Đorđe Radak

Značajno povećanje obima i kompleksnosti hirurških procedura je vezano sa preseljenjem u novu zgradu 1977. godine. U periodu 1977-1992. na čelu Klinike nalazio se Prim. dr Miodrag Jevremović. Od 1992. god na čelo Klinike za vaskularnu hirurgiju dolazi Prof. dr Đorđe Radak, koji i danas uspešno obavlja tu funkciju. Uvedene su najkompleksnije dijagnostičke i terapijske invazivne i neinvazivne procedure, vaskularne hirurške procedure, hirurgija jetre i portne hipertenzije i konačno 1995. godine, transplantacija jetre i pankreasa. Na Klinici za vaskularnu hirurgiju se svakodnevno uspešno obavljaju rekonstrukcije krvnih sudova. Od operacija je najčešće primenjivana karotidna endarterektomija, ali se sa istom uspešnoću obavljavaju i operacije aneurizmatske bolesti abdominalne aorte kao i perifernih krvnih sudova ekstremiteta. Lekari i ostalo medicinsko osoblje Instituta publikovali su do sada više stotina radova u eminentnim domaćim i stranim časopisima, dok broj referisanih radova na domaćim i inostranim kongresima prelazi više hiljada.


ANESTEZIOLOGIJA

Prof. dr Predrag Lalević

Sa radom se počelo 1973. godine u okviru Zavoda za kardiovaskularnu hirurgiju KBC Dr Dragiša Mišović kao Odeljenje anesteziologije i reanimatologije u okviru Klinike za anesteziologiju, reanimatologiju i terapiju bola KBC Dr Dragiša Mišović sa direktorom klinike Prof. dr Predragom Lalevićem na čelu. Osnivanjem Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju Dedinje, 1985. godine, Odeljenje anesteziologije i intenzivne terapije imalo je 6 lekara spacijalista anesteziologije sa reanimatologijom sa načelnikom odeljenja Prim. dr Ilijom Trifunovićem i 10 sestara i medicinski tehničara na anesteziji za 4 operacione sale i oko 34 sestara i medicinskih tehničara za intenzivno lečenje sa 15 postelja. Ubrzo, početkom devedesetih godina deo svakodnevne prakse postaje intraoperativno spašavanje krvi i akutna normovolemijska hemodilucija, čime su stvoreni uslovi da oko 40 % bolesnika u kardiohirurgiji ne dobije alogenu (tuđu) krv. Na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje 1995. godine započet je program transplantacije srca i jetre. Tadašnji tim anesteziologa, medicinskih sestara i tehničara na anesteziji i odeljenja za intenzivno lečenje ostvario je značajan iskorak u savremenu transplantacionu medicinu, uspešnim transplantacijama srca i jetre kao deo Tima i Konzilijuma za transplantaciju Instituta, predvođen Prof. dr Božinom Radevićem i Doc. dr Boškom Radomirom, načelnikom Odeljenja anesteziologije i intenzivne terapije. Naredne, 1996. godine, samo šest meseci posle uvođenja, osvojen je program hirurškog remodelovanja leve komore kod dilatativne kardiomiopatije koji je unapredio i podstakao sticanje novih znanja i iskustava iz oblasti srčane insuficijencije. Istovremeno, intenziviran je program hirurške rekonstrukcije torkalne aorte čime je unapređen anesteziološki koncept savremene anestezije u dubokoj hipotermiji i cirkulatornom arestu i intenzivnog lečenja, uvođenjem visoke torakalne epiduralne anestezije, kontinuiranog intraoperativnog spašavanja krvi i akutne normovolemijske hemodilucije, uz uvođenje kombinovane epiduralne i opšte anestezije (fast-track) u kardioanesteziju za aortokoronarni bypass, zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu anesteziološkog tima sa istim konceptom u vaskularnoj anesteziji.


KARDIOLOGIJA I RADIOLOGIJA

Odeljenja kardiologije i radiologije su započela sa radom 1973. godine, a značajno su proširila polja delatnosti neposredno nakon otvaranja nove zgrade klinike u oktobru 1977. godine. Prvi šef Odeljenja kardiologije je bio Prim. dr Petar Pejčić, a Odeljenja radiologije Prim. dr Zoran Đurišić. U periodu 1973-1977. godina osnovna delatnost oba odeljenja je bila dijagnostika i priprema bolesnika koji su podvrgavani vaskularnoj hirrugiji, kao i njihovo dalje vođenje u postoperativnom toku. Prva arteriografija je urađena 1976. godine, a iste godine su uspešno uvedene flebografija i splenoportografija. Preseljenjem u novu zgradu su znatno proširene tehničke mogućnosti ova dva odeljenja jer je nabavljen tada najsavremeniji rendgenski aparat. Prva koronarografija je urađena 1977. godine.

Dr Sreten Grujičić

Tim za koronarografiije (doktori Pejčić, Đurišić i Grujičić, tehničar Nikolić i sestra Lekić) je prethodno detaljno edukovan uz pomoć Profesora Fabijana i Belana iz Praga. Nakon početka rada kardiohirurgije 1978. godine, Odeljenje za kardiologiju je preuzelo brigu o pre- i postoperativnoj nezi ovih bolesnika. Kao logičan nastavak uvođenja najsavremenijih metoda lečenja u Kliniku za kardiovaskularnu hirurgiju Dedinje, u decembru mesecu 1981. godine urađena je prva perkutana koronarna angioplastika. Godinu dana ranije su Dr Đurišić i Dr Grujičić uradili sličnu interevenciju na femoralnoj arteriji. Posebno mesto u istoriji srpske invazivne kardiologije zauzima Dr Uroš Babić koji je svojim inovativnim pristupom, u svetskim razmerama, značajno unapredio lečenje bolesnika sa mitralnom stenozom i defektom atrijalnog septuma. Dr Babić je u periodu 1985-1989. godina razvio originalne metode lečenja ovih bolesnika i po prvi put u svetu ih je, zajedno sa dr Grujičićem, koristio u rutinskoj kliničkoj praksi. Prvi stent su 1990. godine ugradili u femoralnu arteriju Dr Grujičić i Dr Đurišić, a šest godina kasnije su prvi stent u koronarnu arteriju ugradili Prof. dr Dragan Sagić i Prof. dr Milutin Mirić. Prekretnicu u daljem razvoju kardiologije i radiologije predstavlja useljenje u novu zgradu 1996. godine, čime su značajno povećani smeštajni i dijagnostičko-terapijski kapaciteti. U novoj zgradi su se nalazile 4 rendgenske sale i prostor za skener, koji je nabavljen 2005. godine. Povećanje obima posla je dovelo i do potrebe za novom organizacijom, pa su tako osnovani Klinika za kardiologiju i Centar za invazivnu i interventnu kardiovaskularnu dijagnostiku i terapiju.

Doc. dr Aleksandar D. Popović

Novi milenijum je doneo nove izazove u lečenju kardiovaskularnih bolesnika, pa je tako 2004. implantiran prvi aortni stent graft (Prof. dr Sagić, Dr Antonić, Prof. dr Radak). Prvu implantaciju trajnog pejsmejkera (tip VVI) na Institutu i u Srbiji je uradio Prim. dr Dragoljub Adamov 1966. godine. Odeljenje elektrofiziologije i elektrostimulacije se formira 1996. godine. Dr Lazar Angelkov je 1997. godine uradio prvu implantaciju kardioverter defibrilatora, a 1998. godine i prvu implantaciju multisite pejsmejkera za srčanu slabost radi resinhronizacione terapije u Srbiji. Prvu radiofrekventnu ablaciju na Institutu je 1994. godine uradio Prof. dr K.H. Pitschner iz Bad Nauhajma (Nemačka), a nakon njega su ovom procedurom ovladali doktori Vukajlović i Angelkov. Ultrazvučna dijagnostika srca (ehokardiografija) radi se u Instititu za kardiovaskulalarne bolesti Dedinje od 1985. godine. Centar za kardiovaskularna istraživanja je takođe osnovan 1996. godine i plod je ideje Doc. dr Aleksandra D. Popovića da se na jednom mestu objedini i koordiniše ogroman naučno-istraživački potencijal celog Instituta.