Kada u petak, 29.juna, u Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” bude otvorena jedna od najmodernijih angio-sala u regionu, čast da svečano preseče vrpcu, pripašće čoveku za kojeg svi, i u stručnim krugovima, i van njih, kažu, da je mnogo zadužio srpsku kardiologiju. Savremenu salu otvoriće akademik prof. dr Miodrag Ostojić koji je pedeset godina proveo radeći u salama za kateterizaciju, ali kako to sam kaže, ”još nije okačio kopačke o klin”, jer za njega je rad u angio-sali još uvek vrhunski izazov i uzbuđenje. Svojim neizmernim iskustvom doprinosi  radu Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i kao savetnik direktora Instituta prof. dr Milovana Bojića, prisutan je u svim aktivnostima naše renomirane kuće. Impresivna biografija ovog doajena srpske kardiologije najbolje govori zašto baš akademik Ostojić preseca vrpcu najsavremenije angio-sale u regionu.

-“Dedinje” je uspelo da nabavi jedan od najboljih rendgen-sistema koji se koriste u salama za kateterizaciju. Na tenderu je pobedio “Filipsov” sistem AZURION 7, koji je tako konfigurisan da se angio-sala može koristiti  i za  kardiohirurgiju, i za  vaskularne operacije, jer poseduje operacione stolove lako prilagodljive i za te namene. Sistem je univerzalan i moguće je snimati ceo vaskularni sistem, od glave do pete. Imati ovakvu tehnologiju izuzetno je važno za bolesnike, ali i za doktore, jer im ona veoma olakšava posao. Sistem omogućava pogled iz svakog ugla, ima  neverovatan opseg pokretljivosti, ne samo rendgen-cevi, nego i stola, koji, figurativno rečeno, po svojoj kraćoj osovini  ima osobine kolevke, a po dužoj osovini funkcioniše kao klackalica i omogućava podizanje i nameštanje pojedinih delova tela -objašnjava prof. dr Miodrag Ostojić.
– AZURION 7 je poslednja tehnološka generacija koja omogućava da se slike sa drugih aparata (skenera ili ultrazvuka), ubacuju na monitor, te da se ukupna slika sa svih njih integriše i sinhrono pomera, što je od izuzetnog značaja u interventnim procedurama, naročito kod srčanih valvula, a  čijim će se interventnim “popravkama” “Dedinje” sve više baviti – nagoveštava akademik Ostojić i ističe da nova oprema u odnosu na sale iz 2000-te godine petostruko smanjuje zračenje pacijenata i osoblja, a u odnosu na rentgenske sisteme sedamdesetih godina, zračenje je trideset puta manje. Koliko je to značajno, dovoljno je reći da su doktori koji su radili u salama za kateterizaciju zbog velikog zračenja češće bili izloženi malignitetima i ugrožavanju reproduktivnih sposobnosti.

-Ova sala i njena tehnologija su ostvarenje Hipokratovog sna, sna svakog istinskog lekara –  humaniste. Nije san samo uspešno uspostaviti dijagnozu, a onda plakati nad tužnom sudbinom. Hipokratov, a naravno i moj san, je oboljenje izlečiti – sa zadovoljstvom konstatuje naš ugledni sagovornik, i ističe koliko je važno što Institut “Dedinje” ponovo i brzo hvata priključak sa svetskim zbivanjima u kardiovaskularnim oblastima.

-Formirajući se, “Dedinje” je još u velikoj Jugoslaviji jako dobro pozicionirano, i kretalo se ka evropskim standardima. Bio sam 30 godina šef sale za kateterizaciju u Kliničkom centru  i u najpozitivnijem smislu te reči, takmičio sam se sa “Dedinjem” i bez sujete divio uspesima koje je ovaj Institut postizao. U dva navrata sam boravio u prestižnoj klinici u Hjustonu i bio svedok koliko je Institut “Dedinje” poštovan u razvijenom svetu. Rezultati “Dedinja” u interventnom lečenju suženja mitralne valvule u salama za kateterizaciju i mitralna valvuloplastika imali su velikog odjeka, pa su čak i lekari iz Amerike i Japana dolazili u Beograd da uče mitralnu valvuloplastiku – podseća prof. Ostojić  i kaže da se ceo svoj radni vek takmičio sa velikim “Dedinjem”, a sada je, eto, doživeo veliko zadovoljstvo i čast da u toj instituciji, čijim rezultatima se divio,  i sam daje  doprinos da nastavi tim dobrim putem.

Veoma je počastvovan što će baš on preseći vrpcu i pustiti u rad novu angio-salu u kojoj se otvaraju neprocenjive mogućnosti za interventnu kardiologiju i bolesnika kome se i bez hirurgije može značajno pomoći.

-Lečenje akutnog srčanog udara u salama za kateterizaciju direktno spašava ljudske živote, a spasiti ljudski život je od veće važnost nego napraviti metro u Beogradu. Sretan sam što je država to prepoznala i omogućila otvaranje brojnih kateterizacionih sala širom Srbije. Sada ih je u Srbiji 27, a rade u 18 gradova širom države. U celoj Jugoslaviji sedamdesetih godina bile su samo tri: u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Primera radi, 2011. godine u Srbiji smo imali pedesetak interventnih kardiologa i radiologa, a sada ih je 15o. Sve to ne bi bilo moguće da država nije prepoznala značaj ove oblasti medicine i dala joj vetar u leđa, otvarajući sale za kateterizaciju širom zemlje, pa i ovu najnovije generacije na “Dedinju” – ukazuje akademik Ostojić i podseća da se metode interventne kardiologije i radiologije danas tako uspešno razvijaju, pa se u nekim zemljama vaskularni i kardiohirurzi već treniraju da i sami rade u angio-salama, što će ubrzo biti slučaj i kod nas. Jer, i do sada su hirurzi nesebično sarađivali sa doktorima iz angio-sala, priskačući u pomoć, kad se prilikom interventnih kardioloških i vaskularnih procedura jave komplikacije.

Na kraju razgovora, akademik Ostojić nas vodi, kako to on kaže, u blisku budućnost i ističe da će u bliskoj budućnosti sale za kateterizaciju, koje imaju tehnološke mogućnosti poput ove koja se otvara na “Dedinju”, postati svojevrsne laboratorije u kojima će se bolesnici lečiti matičnim ćelijama. Radi se na tome i to je bliska budućnost u lečenju kardiovaskularnih oboljenja, a naročito kod popuštanja srca i srčanih slabosti. Za to vreme,  sa ovakvim tehnološkim iskoracima i kvalifikovanim kadrom, kakav na “Dedinju” već postoji, te sa vizijom razvoja koju ima direktor Instituta prof. dr Milovan Bojić, ovaj Institut je već spreman.