Otkako je 2018. godine Institut za kardiovaskularne bolesti ,,Dedinje”, uz najviše ocene i sijaset pohvala Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije (AZUS), dobio sedmogodišnji sertifikat, predviđene su jednogodišnje redovne kontrole u pridržavanju akreditacionih standarda i usklađenosti sa radom. Tako je, ovih dana, održana druga po redu redovna kontrola  Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, a predstavnici 12 institutskih timova, prezentovali su postignute rezultate, uz svu neophodnu dokumentaciju koja je prethodno predata na uvid ocenjivačima. Ispunivši sve zahteve i preporuke, Institut je otišao i mnogo dalje i potvrdio svoju izuzetnost i prepoznatljivost, ne samo u srpskim, već i u evropskim razmerama. Osvedočeni unapređenjem dedinjskog rada, ne samo u istrajnoj borbi protiv korona virusa, nego i u njegovim  osnovnim  delatnostima, menadzmentu Instituta i svim zaposlenima dodeljene su najviše ocene.

– Dolazak na ,,Dedinje” za mene je antidepresivna terapija, jer vi ste primer kako treba raditi. Prezentovanje vašeg rada je veoma značajno, jer ljudima treba pokazati da i u ovoj teškoj situaciji, postoji nešto lepo i pozitivno. Svima treba predstaviti način na koji radite i postižete izvanredne rezultate, jer prezentovanje jedne ovakve ustanove, i te kako podiže ugled zdravstvene struke u Srbiji, jer pacijenti treba da znaju da nisu ostavljeni. Kada vidimo šta vi radite, sa koliko truda i energije pristupate izvođenju novih metoda koje se prvi put rade u regionu… To je za ponos! Na to posmatrač ne može da ostane imun. Svake godine, a tu sam već nekoliko puta, imam isti osećaj, vođen pozitivnom energijom koju emitujete. Dedinje je lider i to treba istaći– rekla je koordinatorka AZUSA- a doc. dr Zorica Šumarac. U ime članova komisije Agencije u kojoj su bile Svetlana Drča i Tanja Erdeljanović, docent Šumarac je izrazila veliko zadovoljstvo što je, sudeći po statističkim podacima koji su im predočeni, i pored svih teškoća sa kojima se u proteklom periodu pandemije susretao, Institut ,,Dedinje”nastavio uspešan rad sa visokom dozom profesionalizma i volje.

-Akreditacije čine i papiri i procedure, ali prava vrednost su ljudski resursi. Kod vas svaki šraf funkcioniše, a to je veoma važno. Ne može, a da se ne primeti, da vi delujete kao jedan izuzetno uigran tim, kao jedna porodica koja je na istom zadatku i ovaj novi objekat koji se završava jeste šlag na torti, da bi vaša porodica još bolje funkcionisala. Zadovoljstvo mi je što sam ovde – rekla je Tanja Erdeljanović, član ocenjivačkog tima.

Ističući žaljenje što i drugim ustanovama koje su u procesu akreditacije, ne može pokazati način na koji je Institut ,,Dedinje” promovisao akreditaciju i značaj kvaliteta u ovako teškom vremenu, Svetlana Drča kaže: -Često me kolege pitaju kakvo je stanje u drugim zdravstvenim ustanovama. Žao mi je što nisu danas tu, pa da se ohrabre gledajući vas, da vide da se i u pandemiji može ići napred. Jedan ovako lep i spontan način rada, daje posebnu dimenziju ovom postupku akreditacije.

Ocenjivači su pohvalili saradnju sa prof. dr Aleksandrom Nikolić, vođom akreditacionog tima ,,Dedinja”, prof. dr Nenadom Ilijevskim, koordinatorom akreditacionih timova Instituta, i njegovim zamenikom Daliborom Aksićem.

-Neverovatna 2019. godina treba da uđe u anale svih medicinskih  udžbenika, jer su klinike za kardiohirurgiju i vaskularnu hirurgiju, uradile više od 4.500 procedura, pri čemu je  kardiohirurgija, po broju izvedenih zahvata na otvorenom srcu, srušila sve rekorde. Klinika za kardiologiju, sa desetinama hiljada pregleda  i širokim dijapazonom kardioloških usluga, učinila je da uz izgradnju ,,Dedinja 2″, Institut služi za ponos zdravstva Srbije. Nakon fenomenalnih rezultata pre pandemije, sada smo se suočili sa činjenicom da naši vrhunski  eksperti odlaze da rade kao ispomoć svojim kolegama u kovid bolnicama. Mi smo se  prostorno organizovali, ambulantno-poliklinički  blok je potpuno izmešten  iz bolnice, a sve u cilju sprečavanja ulaska  inficiranih pacijenata u zgradu. Podelili smo prostor na crvene i zelene zone i omogućili epidemiološku bezbednost našeg dragocenog kadra, kao i pacijenata. Imamo izuzetnu kardiovaskularnu hirurgiju, kardiologiju, interventnu kardiologiju, radiologiju, elektrofiziologiju  kao modernu kardiološku granu, dijagnostiku  i prateće službe i izvanrednu anesteziju, prema kojoj se uvek, a posebno u današnje vreme,  moramo odnositi sa posebnom pažnjom, jer ona trpi veliki pritisak. Nemoguće je ispratiti ovako veliki broj procedura ako nemate odličnu anesteziju. Korona će nam, nažalost, doneti više bolesnika sa slabim srcem, pa će novi kapaciteti u okviru zgrade ,,Dedinje 2″ pomoći da se ti bolesnici adekvatno leče. Naučno smo ojačali, objavljeno je sedam radova u najprestižnijim svetskim medicinskim časopisima, njihovi impakt faktori su izuzetno visoki, što je za nas kao instituciju, veoma veliki uspeh – istakao je prof. dr Nenad Ilijevski, predstavljajući rad institutskih klinika u pandemijskoj godini.

-Klinika za kardiohirurgiju, i pored slanja doktora u kovid bolnice i reorganizacije rada i prostora u pandemijskim uslovima, uradila je 1.264 operacije, od čega 624 aortnokoronarna bajpasa, što pokazuje da se broj zahvata u ,,teškoj” hirurgiji smanjuje, jer interventni kardiolozi osavremenjavaju svoj posao, pa imamo sve više kombinovanih procedura. Tako je i u valvularnoj hirurgiji, gde je sve više minimalno invazivne zahvata, a sve manje je klasične kardiohirurgije. Aortna hirurgija zauzima posebno mesto u radu našeg Instituta, sa 124 operacije na ushodnoj aorti i luku aorte i 44 aortne disekcije, čija je učestalost, nažalost, veoma velika, a naš Institut je sada referentno mesto za lečenje aortnih disekcija u našoj zemlji. Učesnici smo reprezentativne svetske ROMA studije, koristimo nove materijale kod operacija, endoskopski se uzima vena za autovenski graft  i sve je više debrančing procedura, gde se kompletan aortni luk implantira u veštački graft. Jedan od najnovijih projekata je CMIC, a naša klinika je glavna za izvođenje ove studije koja leči srčanu slabost. Već su objavljeni  naučni radovi, pa će za mlade ljude u ovoj oblasti biti puno posla. Primenjujemo najsavremenije tehnologije, otvaramo odeljenje za kardiomiopatiju i srčanu insuficijenciju. Na Klinici za vaskularnu hirurgiju, u prethodnoj godini hospitalizovano je 915 pacijenata, i pored toga što su naši vaskularni hirurzi u turnusima radili u kovid bolnicama. Uskoro ćemo primeniti novu proceduru koja ukida mortalitet u karotidnoj hirurgiji. Radimo veliku studiju u prevenciji karotidne restenoze, pa značajan broj radova objavljujemo u eminentnim svetskim časopisima. Interventnu radiologiju smo potpuno objedinili, radimo kao jedan tim sa klinikom za kardiologiju, pa smo nedavno, prvi put uradili intravaskularnu litotripsiju kod teških kalcifiovanih promena na arterijama. Vaskularci aktivno učestvuju i u TAVI proceduri (endovaskularna zamena aortnog zaliska), a multidisciplinarnost čini suštinu rada ,,Dedinja”.

Centar za invazivnu kardiovaskularnu dijagnostiku i terapiju uradio je 2.057 multislajsnih angiografija, 1.600 skenerskih pregleda perifernih krvnih sudova  i 400 CT  koronarografija. Potpuno nova zona rada je dilatacija potkoleničnih arterija, a takvi pacijenti su ranije bili 100 odsto osuđivani na amputaciju. TEVAR I EVAR endoaskularne procedure su postale, takođe, potpuno rutinske. Klinika za anesteziju podnela je veliki teret realizujući 2.500 anestezija.

Lekari iz anestezije i intenzivnog lečenja značajno doprinose naučnom radu na Institutu i nosioci su projekata iz svoje oblasti. Mi smo jedna od retkih bolnica u ovoj zemlji  koja je sposobna da pomogne pacijentima kojima nakon operacije otkažu bubrezi. Tokom izvođenja raznih hirurških procedura, bubrezi kod pacijenata pate, pa naši lekari, po završetku hirurškog lečenja, uspevaju da sačuvaju te bubrege. Tako je 2020. godine urađeno 146 dijaliza.

Klinika za kardiologiju hospitalizovala je u prošloj godini skoro 6.000 pacijenata, od čega 2.820 na odeljenju za kardiologiju, poluintenzivnih lečenja bilo je 800 i više od 12.000 pregleda u polikliničkom delu. Klinika za kardiologiju je učesnik svih evropskih i svetskih velikih studija. Kroz koronarnu jedinicu, Klinika za kardiologiju je podnela veliki teret u doba korone. Na ,,Dedinju” su zbrinjavani pacijenti u akutnom infarktu, jer su mnogi kliničko-bolnički centri bili u kovid sistemu. Elektrofiziologija je zbrinula 700 bolesnika, ugradila 326 pejsmejkera, uradila 32 elektrokonverzije i 1.000 holtera zbog poremećaja srčanog ritma i 722 kontrole pejsmejkera. Kroz ambulante je prošlo više od 3.000 bolesnika.

Interventni kardiolozi su izveli 2.281 koronarografiju i 1.509 dilatacija. što je, zbog pandemije, 50 odsto našeg kapaciteta, a za mnoge zdravstvene ustanove, ovo su ,,vasionski” brojevi čak i kad rade u punom kapacitetu – izložio je rezultate rada u 2020. godini prof. dr Ilijevski.

-Pregledali smo vrlo opširnu i detaljnu dokumentaciju koja, upravo, govori o svemu onome što ste radili u proteklih godinu dana. Veliki entuzijazam je urodio plodom – projekti i radovi koje ste objavili su za svaku pohvalu. Vaša prepozatljivost je nesporna, i javnost za to treba da ima mnogo više sluha. Bez obzira na sve, vaši rezultati, jednostavno, ne dozvoljavaju da vaše mesto bilo ko drugi zauzme. Nadamo se da ćemo za godinu dana, u našoj narednoj poseti, imati priliku da vidimo dalje unapređenje i nov način rada, podstaknut useljeljem u nove prostore ,,Dedinja 2” U ime Vladine agencije za Akreditaciju, mogu da vam poželim da ostanete i dalje ovako uspešni, a ne sumnjam da ćete biti i još bolji – zaključila je doc. dr Zorica Šumarac.