U prisustvu brojnih kolega i gostiju, u prepunom Klubu Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, izuzetno zanimljivo predavanje o savremenom pristupu sepsi održao je profesor medicine sa američkog Univerziteta Centralne Floride i visiting profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, dr Sava Nenić.

Ovaj vrsni stručnjak, subspecijalista multidisciplinarne intenzivne kritične nege, inače nekadašnji član našeg institutskog  kolektiva, danas sa zavidnom američkom karijerom, govorio je o najnovijim medicinskim saznanjima i savremenom pristupu sepsi, o američkim metodama i iskustvima u borbi protiv ovog masovnog ubice. Prof. dr Nenić će, kao budući konsultant za kritične slučajeve na Institutu “Dedinje” i specijalni savetnik direktora prof. dr Milovana Bojića,  svoje znanje i iskustvo iz struke, nastojati da prenese i u Srbiju, pa će saradnja sa Institutom“Dedinje” biti nukleus implementacije multidisciplinarne intenzivne nege i na naše prostore. Ako ima volje, to je jednostavno, smatra prof. Nenić, jer ne treba izmišljati toplu vodu: saznanja do kojih je medicina došla samo treba implementirati.

-A tu smo mi koji dolazimo iz zemlje gde je medicina najbolja, koji ne smemo zaboraviti na svoju Srbiju u kojoj smo stasali. Tu smo da pomognemo da sve što je novo u medicine uđe što pre u našu Srbiju-tako govori institutski gost, a sada i saradnik, prof. dr Sava Nenić.

Ovo je njegova jednostavna, kratka, svima razumljiva priča o sepsi:

“Sepsa je reč koja budi strah kod svakog čoveka. Ona je veoma česta u današnje vreme i bolesnici sa ovom dijagnozom se svakodnevno primaju u bolnice širom sveta pa time i u Srbiji. Sepsa se svakodnevno javlja i kod već ranije hospitalizovanih bolesnika, pa nije ništa čudno kada čujete da je, na primer, bolesnik posle komplikovane operacije razvio sepsu. Sepsu je neophodno prepoznati na vreme i ne dozvoliti joj da uzme maha i progredira u septični šok. Danas se sepsa definiše kao infekcija koja je dovela do otkazivanja najmanje jednog vitalnog organa. Došlo je do otkazivanja funkcije ili pluća, ili srca, bubrega, jetre, mozga, ili sistema koji je odgovoran za zgrušavanje krvi. Ukoliko dođe do pada pritiska u organizmu onda to nazivamo septični šok. Smrtnost od sepse, a pogotovo od septičnog šoka, i dalje je izuzetno visoka u celom svetu iako danas imamo vrlo visokorazvijenu tehnologiju za podršku organima koji su otkazali kao i veoma snažne antibiotike.”

Od sepse u Americi umre godišnje oko 215.000 ljudi što čini skoro 10 odsto od ukupne smrtnosti, a od septičnog šoka, čak pola miliona ljudi. Cena lečenja sepse i septičnog šoka je izuzetno visoka i meri se u desetinama i stotinama hiljada dolara.

-Najbitnije je sepsu brzo prepoznati i dijagnostifikovati, te što brže započeti sa pravilnom terapijom, držeći se “Evidence Based Medicine”, odnosno savremene medicine činjenica. ”Medicini veličina” kod sepse nema mesta-govori prof. dr Nenić i smatra da se u Srbiji sepsa često ne prepoznaje na vreme i ne leči u skladu sa najnovijim medicinskim saznanjima.

-U Americi i razvijenim zemljama zapadne Evrope postoji posebna subspecijalistička grana medicine koja kod nas u Srbiji ne postoji. Ona se zove multidisciplinarna intenzivna (kritična) nega i nju mogu da upišu tri vrste specijalista- internisti, anesteziolozi i hirurzi. Mi koji smo završili ovu subspecijalnost vodimo intenzivne blokove ili šok sobe, kako ih u Srbiji nazivamo, dok ih u Srbiji vode anesteziolozi ili kardiolozi. Tokom ove subspecijalizacije se dobija multidisciplinarno znanje koje nam omogućava da, prosto rečeno, spojimo organe nanovo u jednu zdravu celinu, pri čemu nam nije neophodan kardiolog za srce, nefrolog za bubreg, pulmolog za pluća… -objašnjava prof. Nenić

Ljudski organizam je kao hidraulički sistem koji se sastoji od pumpe, što je kod čoveka srce, cevi – što su kod čoveka krvni sudovi i tečnosti koja kroz njega cirkuliše, što je u ljudskom telu krv. Ukoliko kardiovaskularni sistem uporedimo sa vodovodom onda znamo da ukoliko pumpa adekvatno radi, ima dovoljno vode u obližnjoj reci i cevi su prohodne i pune – svi naši stanovi će imati dobro snabdevanje vodom. Tako je isto i u ljudskom telu: srce mora dobro da pumpa, krvni sudovi moraju da budu određenog dijametra, prohodni i nepropustljivi, a u sistemu mora da bude dovoljno tečnosti koja cirkuliše i donosi kiseonik, koji je neophodan svakom organu. Kod sepse i septičnog šoka dolazi do sloma celog tog hidrauličkog sistema jer sa jedne strane bakterijski otrovi napadnu krvne sudove i naglo ih prošire, a uz to dovedu do njihove propustljivosti što dovodi do naglog pada nivoa tečnosti u sistemu. Sa druge starne ti isti bakterijski toksini napadnu srce koje naglo izgubi sposobnost adekvatnog pumpanja. Pošto nema protoka, te time nema dotoka kiseonika u vitalne organe, oni počinju da otkazuju jedan po jedan, a smrtnost kreće progresivno da raste. Smrtnost sa jednim otkazanim organom iznosi 21 odsto, sa dva 44, sa tri 65, dok sa četiri otkazana organa ona iznosi čitavih 76 odsto. Ukoliko se još uzme u obzir činjenica da posle petog sata od razvoja sepse svaki propušteni sat primene adekvatne terapije povećava smrtnost za dodathih 7 odsto, dolazimo do zaključka da je u lečenju sepse izuzetno važna brzina uspotavljanja dijagnoze i u što kraćem vremenskom periodu pravilno započinjanje terapije.

U  svome  predavanju prof. Nenić je prikazao slučaj mlade žene koja je posle komplikovanog porođaja i teškog krvarenja razvila septični šok sa otkazivanjem četiri vitalna organa i  kalkulisana smrtnost je bila preko 90 odsto.

– Dolaskom u moj intenzivni blok terapija je promenjena za 180 stepeni od one prethodne. Umesto da se prazni uz pomoć diuretika, bolesnica je primila preko dvadeset litara intravenske tečnosti uz precizan monitoring koji mi subspecijalisti ove grane medicine svakodnevno koristimo kod ovako teških bolesnika ,a da smo pri tome naučeni da na pravi način interpretiramo podatke koje smo putem te tehnologije dobili. Uz pravilno izabrane i adekvatno korišćene snažne antibiotike, septični šok je posle nekoliko dana pobeđen, bubrezi, srce, pluća, jetra i koagulacioni sistem uspostavili svoju normalnu funkciju, bolesnica odvojena od veštačkih pluća i posle dvadeset i šest dana, nakon što je ponovo prohodala, vratila se kući svojoj bebi-prisećao se svog, često neshvaćenog rada u Srbiji i duhovito dodao: ne Sahara već Nijagara. Ne diureza, već volumen…mnogo tečnosti, jer 50 odsto pacijenata uspostavi hemodinamsku ravnotežu zahvaljujući udarnom volumenu, a da bi se septički šok pobedio, mora se postići savršena hemodinamika.

Zanimljivo predavanje i brojna pitanja i potpitanja…proletelo je za tren. A ovo je samo prvo u nizu koji se očekuje. Jer, prof. Nenić je postao, kako već rekosmo konsultant Instituta, i specijalni savetnik direktora, prof. dr Milovana Bojića koji je, uručujući mu zahvalnicu, rekao:

– Intenzivna medicina je zapravo dramatična medicina i čast nam je da prof. Nenić, vrsni stručnjak u američkim okvirima, želi da svoja zavidna znanja iz medicine podeli sa nama na Institutu “Dedinje” i pomogne nam da po najsavremenijim uzusima osavremenimo našu intenzivnu negu. On je na izvoru onoga što svakodnevno prepoznaje svetska medicina i takva produžena ruka nam i te kako treba, jer Institut mora biti mesto koje prepoznaje najbolje i prihvata najbolje. Prof. Nenić nas uči da budemo racionalni, a efikasni u lečenju, da manje koristimo skupe lekove, a maksimalno primenom svetskog znanja pomognemo pacijentu. I ovo njegovo predavanje je pokazalo da je znanje moć.

-Akademik Radivoje Čolović, predsednik Srpskog lekarskog društva je čestitao Prof. Neniću na izvanrednom predavanju i podelio sa njim ozbiljnu zabrinutost kada je u pitanju sve prisutnija  antibiotska rezistencija.

Zahvaljujući se na toplim rečima domaćina i kolega, prof. Nenić je rekao da saznanje da postoje ljudi  poput profesora Bojića, koji  žele da iskoriste svaku priliku da se donesu najnovija znanja,  u njemu  koji dolazi iz dalekog ultra razvijenog sveta, budi veliki optimizam.