Predavanjem prof.dr Milovana Bojića, direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” započela je interna edukacija za sve mlade lekare u ovoj institciji.

-Program će obuhvatiti mlade lekare koji su u stalnom radnom odnosu, ili su zaposleni na određeno vreme, koji su na programima specijalizacije ili subspecijalizacije, ili su na volonterskom kruženju, lekare koji su došli na Institut radi obavljanja određenog lekarskog staža, specijalističkih i subspecijalističkih kruženja. Ovaj edukativni program biće realizovan kroz predavanja iz oblasti kardiovaskularne medicine, koja će držati eminentni stručnjaci iz zemlje i inostranstva – rekao je prof.dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora za naučnoistraživački rad i koordinator programa kontinuirane medicinske edukacije.

Na svom interesantnom životnom primeru, mladim lekarima prof.dr Milovan Bojić je želeo dati neke moguće savete i odgovore na pitanje “kako uspeti u životu”.

-Delimičnom vožnjom kroz moju biografiju predstaviću vam šta znači slučajnost, šta znači upornost, šta znači ambicija, volja, motiv, htenje, šta znači postojanost… Moj životni put je primer da se nikada od ideja i nauma ne sme odustajati. Svet je pozornica za učenje, bilo da od nekog učimo kako treba ili kako ne treba. A život je jedno prekrasno putovanje na kojem postoje uzbrdice i nizbrdice. Postoje i padovi. Nije sramota u životu pasti, sramota je ne podići se. Iskustvo je, život nas uči, nešto što se ne može naučiti, iskustvo se mora doživeti. Samo je vlastito iskustvo stvarni doživljaj stvarnosti koji otvara mogućnost da tu stvarnost menjate. Slučajnost za mene ne postoji kao determinanta, ali u životu ništa nije slučajno. Slučajno ni kiša ne pada – kazao je direktor Bojić prisećajući se najprizemnijih i teških poslova kojima se bavio školujući se, od Jugoslavije do Norveške i rekao kolegama da bilo kakav posao da radi, čovek treba da se trudi da radi najbolje što ume i da je to veoma važno na putu do uspeha.

Prisećajući se svog dolaska na Institut čiji rad je tih ranih devedesetih godina bio praktično blokiran međuljudskim trvenjima i nesporazumima. Tada je, kako kaže, shvatio da sa ljudima, kao sa nepravilnim glagolima, valja umeti i znati, da taj senzibilijum mora biti pažljivo odabran, da morate u sebi graditi neku čudesnu filozofiju bune i mirenja i da se naoružate sposobnošću da razumete druge i kada oni to ne zaslužuju. -Našao sam modus da pokrenem sujetama i lošim međuljudskim odnosima potpuno zarobljen Institut. Napravili smo planove, postavili ciljeve i počeli uspešno da radimo. Zamirisao je USPEH. Ali, znate uspeh se najteže prašta. Ispod ovog našeg kišnog neba raste i cveće i trnje, i sve to morate naučiti da podnesete. Kad smo počeli da radimo i da u uslovima neviđenih ekonomskih sankcija koje su primenjene prema našoj zemlji, kad u zdravstvenim ustanovama nije bilo ni sapuna, planiramo transplantacioni program, svi su nam se smejali. Krenula je negativna kampanja, ali moje iskustvo govori da su mi negativna kampanja i negativna reklama uvek bili vetar u leđa. Jer, važno je verovati u sebe i u ispravnost ideja koje vas vode. Ja sam u njih verovao i nije me mogao obeshrabriti ni veliki profesor Isidor Papo koji je izrazio veliku sumnju u naše mogućnosti. Tesni su nam bili postojeći prostori Instituta, pa smo za potrebe smeštaja naših pacijenata unajmili i hotel “Jugoslaviju”. Doveli smo sve najbolje doktore iz tadašnje zemlje. Vratili smo iz Amerike i čuvenog dr Aleksandra Popovića. Napravili smo industriju nauke. Ostaće zabeleženo kako se u eri najvećih sankcija i nemogućnosti stvarala ova kuća svetskog glasa, kako je formiran tim koji uspeva da traje. Našu viziju smo ostvarivali, stvarali ambijent da nam dolaze pacijenti iz celog ex-jugoslovenskog prostora, tada se na operacije nije išlo u Tursku, već se otuda dolazilo na “Dedinje”. Taj tim je postavio duboke i nerazrušive temelje ove ustanove za budućnost i bio je izložen stalnim pritiscima. Namere da se zaustavi “Dedinje” činile su se nezaustavljivim. U takvim okolnostima neko je morao da navuče i političku kabanicu da bi sve to opstalo, da bismo nesmetano podarili našoj medicini savremenu kardiovaskularnu hirurgiju. Ušli smo u veoma uspešan program transplantacije jetre i srca za koji smo se, naravno, dobro pripremili. Utorkom smo učili, a četvrtkom na svinjama vežbali transplantacije, sve dok svinje nisu počele da preživljavaju. Poslali smo ljude u Pitsburg i Hanover da uče. Transplantacije su bile uspešne, ljudi su dobijali nove živote. Prošle godine, 11. jula navršilo se 25 godina od prvih transplantacija, a tadašnji pacijenti i danas žive. Za nas lekare od toga nema veće nagrade – kaže prof.dr Milovan Bojić i priseća se susreta sa velikim svetskim kardiohirurgom Dentonom Kulijem, kojeg je uspeo da ubedi da dođe na “Dedinje” i te 1997. godine lično uradi dvehiljaditu operaciju na otvorenom srcu.

– Zapisao je tad prof. Kuli da je Institut “Dedinje” vrhunska ustanova kojoj je, sa ovakvim timom, na čelu sa prof.Bojićem budućnost zagarantovana, ali se, bar za određeno vreme prevario, jer je petooktobarska revolucija te bronzane ploče sa Kulijevom posvetom Institutu nemilosrdno “zbrisala” sa ulaza u Institut i poslala u topionicu. Nije ni čudo, jer svaka revolucija poznaje dve vrste ljudi: one koji je dižu i one koji se njome koriste. Jedna je ploča evo preživela i evo je opet na Institutu. Zato drage mlade kolege zapamtite da uspeh pripada samo onim upornim, onima koji pokušavaju. Ovaj svet pripada onima koji pokušavaju. Morate shvatiti da ćete se u životu sudarati sa mnoštvom nepravdi, a najveća je nepravda kad pravda zadocni. Čovek mora da nauči da nepravdu istrpi, ali i da se protiv nje bori. Mnogi od vas verovatno veruju da su bolji od mnogih koji su se već zaposlili i to doživljavaju kao nepravdu. Ali nikad se ne predajite. Nepravde će uvek biti, ali verujte da će se uvek naći neko ko će prepoznati vaš rad i vrednost. Zato smo i krenuli sa ovom školom koju danas počinjemo. Mi smo zapravo raspisali svojevrsan konkurs za “Dedinje 2” koje ubrzano niče i koje će otvoriti vrata najboljima. Ovde se proizvode kadrovi koji će valjati “Dedinju 2”, Srbiji, Banjaluci ili negde drugde gde vam se otvore šanse. Ali zapamtite, drage mlade kolege, nije dovoljno imati želju, jer sama želja je stvar slabih. Volja je stvar jakih. Volja obećava uspeh. Onaj ko sedi i čeka na kraju samo smrt dočeka. Zato ne čekajte, uspostavite interakciju između vas i predavača, pokažite im se i dokažite na sertifikovanom ispitu. Imajte ideje i ne pogubite ih u njihovoj realizaciji. Pravilno ih odaberite i usmerite. I ne zaboravite, od vas se očekuje da budete i dobri stručnjaci i dobri ljudi . A dobri su oni ljudi koji ne žale da daju za druge sve od sebe. Moje životno geslo je da je ”moje samo ono što drugima dam.”

Na kraju predavanja, prof.dr Milovan Bojić je mladim lekarima poželeo da budu blistavi na ispitu, poželeo im da budu dobri stručnjaci, ali i dobri ljudi i podelio im personalizovane kartone u koje će biti upisivane sve veštine koje su uz nadziranje mentora sticali na Institutu, a nakon polaganja pred komisijom dobiće i sertifikat da su obučeni veštinama i znanjima iz oblasti kardiovskularne medicine.