U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) legendarni profesor O.H. Bad Frejžer (O.H. Bud Frazier), jedan od najznačajnijih svetskih kardiovaskularnih hirurga u oblasti hirurškog lečenja srčane slabosti, održao je besedu “Razvoj totalnog veštačkog srca 1969-2019” (Development of Total Arteficial Heart 1969-2019). Ovo izuzetno izlaganje o razvojnom putu punom prepreka, sumnji, zahteva, neverice, ali i duboke vere i vizionarske upornosti, imalo je posebnu težinu jer ga je prezentovao upravo jedan od pionira koji su od samih početaka davali nemerljiv doprinos američkoj transplantacionoj i hirurgiji mehančke potpore oslabljenom srcu, koja je u svetskim okvirima u tome najdalje i otišla.

Beseda u SANU je održana u okviru velikog međunarodnog simpozijuma “Brano Heart Failure Forum” kome su ove godine domaćini Beograd i Institut za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”. Simpozijum se već 12. godina organizuje u čast rano preminulog prof. dr Brana Radovančevića, istaknutog stručnjaka iz čuvenog hjustonskog Instituta za srce (Texas Heart Institute) koji je za svoga života u Hjustonu primio i obrazovao generacije lekara Instituta “Dedinje”, a koji je bio najbliži saradnik prof. Frejžera. Njegov mentor Bad Frejžer ni ovog puta nije propustio priliku da prisustvuje omažu Brani i njegovom radu.

U svojoj besedi prof. Frejžer je sa onima koji su došli u SANU podelio barem delić svog nemerljivo velikog iskustva u stvaranju istorije, a stvaranje totalnog veštačkog srca koje menja obolelo ljudsko, svakako je činjenica koja se u svetskoj medicinskoj nauci ispisuje zlatnim slovima. Jednostavno, život čoveka dobija novu dimenziju, a bolesno srce novu šansu, do eventualne transpantacije, a transplatacije su zbog nedostatka donora sve dalje. Zbog toga je priča o totalnom veštačkom srcu (nekada samo san), danas već i te kako realnost, pogotovo u razvijenim zemljama. Pola veka dug razvojni put doneo je revoluciju u oblasti mehančke potpore srcu, bilo da je reč o uređaju koji pomaže rad leve srčane komore (LVAD) ili o potpuno veštačkom srcu (TAX). Ta revolucija se nastavlja, obećava prof. Frejžer i smatra da je budućnost bolesnika sa teškom srčanom slabošću upravo u veštačkim srcima. Za našeg života, kako kaže, iskreno veruje da ćemo imati priliku da vidimo idealno, potpuno ugradljivo veštačko srce, koje neće imati kao sada, nikakav kontakt sa spoljašnjom sredinom i čija će se baterija (energija) puniti preko naše kože .

Zato je prof. dr Miodrag Perić, upravnik Klinike za kardiohirurgiju Instituta “Dedinje” i te kako u pravu kad kaže da je prof. Frejžera užasno teško i neopisivo lako predstaviti: teško je i samo nabrojati sve ono što je učinio i čini za svetsku medicinsku nauku, a opet je i lako, jer jedan je Bad Frejžer, profesor na tri univerziteta u Hjustonu, hirurg iza kojeg, ni sam tačno ne zna, stoje operacije brojene u hiljadama, ali i čovek koji je razvijajući mehaničke sisteme za pomoć malaksalom srcu nesebično delio znanje mladima. Među njima su i desetine lekara Instituta „Dedinje“, čije znanje „donešeno“ iz Hjustona je svakako i te kako doprinelo da se ova institucija razvije u jednu od vodećih kardiovaskularnih hirurgija Evrope i sveta, a za koju ni prof. Frejžer nije štedeo reči hvale.