Zašto je potreban elektrofiziološki pregled?

Cilj pregleda je odrediti vrstu i stepen poremećaja ritma na osnovu čega je moguće isplanirati svrsishodnu terapiju. Tokom pregleda je moguće ustanoviti vrstu poremećaja srčanog ritma koja kod Vas postoji, što znači moguće je otkriti vrstu i uzrok tahikardije (ubrzan srčani rad) ili bradikardije (usporen rad srca). Pregled može ukazati na postojanje bezopasnih, benignih poremećaja ritma, koji ne ugrožavaju Vaš život, ali koji su neprijatni, kvare kvalitet Vašeg života, te ih stoga treba lečiti. Takođe, moguće je da se tokom pregleda otkriju maligni, po život opasni poremećaji ritma ili sklonost ka ovim poremećajima, što bi za posledicu imalo preduzimanje odgovarajućih terapijskih intervencija.

Da li je elektrofiziološki pregled bolan i koje komplikacije mogu nastupiti?

U najvećem broju slučajeva pregled je potpuno bezbolan i ne javljaju se apsolutno nikakve komplikacije. Međutim i pored najveće brige sa kojom se rade ovi pregledi moguće je da u toku ili nakon pregleda dođe do pojedinih komplikacija, koje opet u najvećem broju slučajeva mogu biti brzo prepoznate i otklonjene.
U toku pregleda:

  • povrede krvnog suda pri punkciji uvek se mogu lako zbrinuti manjim hirurškim zahvatom
    veoma retko povrede srca, koje ekstremno retko moraju biti zbrinute operativnim zahvatom
  • veoma retko krvarenje na mestu punkcije, koja po pravilu bivaju lako zbrinuta
  • kod tzv. „programirane ventrikularne stimulacije“ (izvodi se samo u određenim slučajevima) moguć je kratkotrajan gubitak svesti, ili osećaj ubrzanog lupanja i preskakanja srca pri namerno izazvanim tahikardijama. Ovi poremećaji ritma mogu uvek biti prekinuti lekovima ili elektrošokom. Ukoliko postoji teško srčano oboljenje (stanje nakon infarkta srca, slabost srčanog mišića i sl.) veća je verovatnoća da će biti primenjena elektrošok-terapija (do 20% slučajeva). Elektrošok se po pravilu izvodi tako da bolesnik ne oseti bol.
  • veoma retko alergijske reakcije na date lekove – takođe se u najvećem broju slučajeva brzo i lako zbrinjavaju

Nakon pregleda:

  • hematom na mestu punkcije, eventualno bezopasno otvrdnuće u preponi
  • veoma retko, tromboza (stvaranje krvnog ugruška u unutrašnjosti vene ili arterije) ili zapušenje krvnog suda koji je punktiran, ukoliko dovede do tzv. embolije (pokretanje ugruška) može oštetiti druge organe i u najgorem slučaju ugroziti život. Ove komplikacije se kod elektrofizioloških pregleda dešavaju ekstremno retko, i ukoliko se bolesnik pridržava uputstva lekara i da odgovarajuća profilaktička terapija, mogućnost ovih komplikacija je gotovo isključena.
  • veoma retko infekcije

Terapijska dobit od urađenog pregleda i njegovog rezultata kod dobro postavljene indikacije nemerljivo premašuje pomenute rizike.

O čemu sve treba voditi računa nakon pregleda?

  • pridržavajte se uputstva Vašeg lekara o mirovanju nakon intervencije
  • odmah obavestite sestru ili doktora, o postojanju hematoma (velike, bolne i tvrde modrice) na mestu punkcije ili ukoliko primetite oticanje potkolenice, nadkolenice ili cele noge odnosno ruke koja je bila punktirana. Isto važi ukoliko osetite bilo koje druge promene u Vašem zdravstvenom stanju (drhtavica, groznica, povišena temperatura…)

Da li postoje rizici povezani sa radiofrekventnom ablacijom?

Postoje određeni rizici (komplikacije) koji se dešavaju u jako malom broju

  • oštećenje tkiva koje normalno sprovodi srčane impulse, tzv. AV čvora, što se može desti samo kod nekih procedura, tačnije kod tzv. nodalne tahikardije (AVNRT) ili kod posebnih oblika WPW sindroma kod kojih je akcesorni put (tkivo odgovorno za nastanak tahikardije) locirano u neposrednoj blizini AV čvora. Ukoliko se AV čvor ošteti srčana frekvenca postaje spora i tada je neophodno bolesniku ugraditi stalni vodič srčanog ritma („pejsmejker“). Taj rizik se kreće oko 0,5%. Ukoliko se i ova komlikacija dogodi, bolesnik nema više tahikardije zbog kojih je došao, a nakon ugradnje pejsmejkera najčešće može voditi normalan život, bez ikakvih značajnih ograničenja
  • oštećenje srčanog zida, koje prouzrokuje pojavu tečnosti u srčanoj kesi. Ova komplikacija je retka, u najvećem broju slučajeva nije potrebna dodatna intervencija lekara, tečnost se povlači sama. Samo u retkim slučajevima je potrebno uraditi punkciju srčane kese i udaljiti tečnost iz srčane kese. Ekstremno retko je neophodno tečnost udaljiti hirurškim putem
  • rizik od nastanka srčanog ugruška u srčanim šupljinama i njegovog pokretanja, tzv. embolija. Ovaj rizik je pomenutim u rizicima kod elektrofiziološkog ispitivanja

Ostali rizici pomenuti su kod elektrofiziološkog pregleda.

Šta je to transseptalni pristup?

Kod pojednih tahikardija anatomski supstrat, odnosno, deo tkiva odgovoran za nastanak tahikardije se nalazi u levoj pretkomori. Takve aritmije su atrijalna fibrilacija, neke vrste atrijalne tahikardije, i neke vrste WPW sindroma gde akcesorni put nije moguće eliminisati pristupom preko arterijskog sistema (tzv. transaortalnim putem). U tim situacijama se primenjuje transseptalni pristup. Specijalnim instrumentima koji se uvode u desnu pretkomoru,  pod kontrolom rendgena, izmerenih pritisaka u srčanim šupljinama i/ili transezofagealnog ehokardiograma, prolazi međupretkomorsku pregradu.
Komplikacija koja može nastati u toku ovog zahvata, a koja nije pomenuta u prethodnom tekstu, je zadesna punkcija početnog dela aorte (manje od 0,05%) u kom slučaju je neophodna hitna kardiohirurška intervencija.

Šta je to radiofrekventna izolacija plućnih vena?

Ova intervencija se izvodi u cilju lečenja atrijalne fibrilacije. Princip lečenja se bazira na saznanjima da atrijalnu fibrilaciju izazivaju brzi električni impulsi nastali u žarištima koja su najčešće smeštena u početnom delu plućnih vena. Nanošenjem većeg broja multipnih, međusobno povezanih lezija, postiže se električna izolacija plućnih vena, kao i modifikacija tkiva pretkomora oko ušća šupljih vena. U preko 66% bolesnika koji imaju paroksizmalnu atrijalnu fibrilaciju (napadi aritmije koji se spontano smenjuju sa dužim ili kraćim periodima normalnog ritma), odnosno u preko 50% bolesnika koji imaju perzistentnu atrijalnu fibrilaciju (stalna aritmija koja se može prekinuti samo elektrošokom), RF izolacijom plućnih vena se postiže trajni sinusni (normalan) srčani ritam. U toku intervencije, osim gorepomenutih mogu nastati neke komplikacije specifične za ovu intervenciju.
U oko 5% slučajeva može nastati suženje plućnih vena. Ova komplikacija se u najvećem broju slučajeva može izbeći nanošenjem lezija izvan lumena plućnih vena, na mestu spoja vene i tkiva pretkomore. Ako se javi, ova komplikacija je samo u retkim slučajevima praćena tegobama koje zahtevaju lečenje. Lečenje ove komplikacije je moguće i sastoji se u balon dilataciji sužene vene. Međutim, primenom takozvane antralne ablacije, nanošenjem lezija u širokom luku oko plućne vene, ova komplikacija se gotovo u potpunosti može izbeći.
U manje od 1% lečenih bolesnika može doći do stvaranja ugruška u srčanim šupljinama, njegovog pokretanja, što za posledicu može imati, u najgorem slučaju, moždani udar. U više od 2/3 ovih bolesnika, moždani udar ne ostavlja nikakve posledice, ali u 0,2% bolesnika mogu ostati trajne, manje ili veće posledice ove komplikacije. Davanjem lekova protiv zgrušavanja krvi- Heparina u odgovarajućoj visokoj dozi, ova komplikacija se u najvećem broju slučajeva može izbeći.
U 4 do 6% bolesnika koji se leče primenom ablacije – izolacija plućnih vena, može nastati oštećenje zida pretkomore, što za posledicu može imati nakupljanje krvi u srčanoj kesi. Ova komplikacija najčešće zahteva samo kliničko praćenje, ali je u ređim slučajevima, krvarenje u srčanu kesu takvog intenziteta da postaje opasno po život i zahteva ili katetersku intervenciju- perikardiocentezu (evakuaciju krvi iz srčane kese) ili hiruršku intervenciju (oko 13% bolesnika kod kojih se razvila ova komplikacija).
U oko 0,45% bolesnika se u toku kateterske izolacije plućnih vena ošteti n. phrenicus, odnosno nerv koji inerviše dijafragmu. Ovo ponekad za posledicu može imati razvoj pneumonije, napade štucanja, probleme sa ventilacijom pluća. U preko 80% slučajeva se ova komplikacija povlači nakon nekoliko nedelja. Postoje metode mapiranja srca koje mogu smanjiti učestalost ove komplikacije.
U manje od 0,025% može doći do nastanka atrioezofagealne fistule, oštećenje zida jednjaka i nastanka patološke komunikacije između srčane šupljine i šupljine jednjaka. Ukoliko se ne leči, ova komplikacija se nažalost gotovo uvek završava smrtnim ishodom! Simptomi i znaci atrioezofagealne fistule su povišena temperatura, povećan broj leukocita u krvnoj slici, povraćanje krvi, moždani udar. Simptomi se često javljaju tek dve do tri nedelje nakon intervencije, u slučaju najmanje sumnje u pojavu ove komplikacije važno je da se bolesnik hitno javi u našu ustanovu radi dijagnostike i lečenja. Lečenje je hirurško.
Intervencija ablacije srca izolacija plućnih vena podrazumeva izlaganje Rtg zracima trajanja ponekad i preko 60 minuta. Rizik od pojave malignog oboljenja do kraja života, kao posledice velike doze zračenja tokom ablacije, procenjuje se na 0,15% kod žena i 0,21% kod muškaraca.

PEJSMEJKER

Kako radi srce?

Ritmične kontrakcije srca su posledica stvaranja električnih impulsa u grupi specijalizovanih ćelija u desnoj pretkomori koje su organizovane kao „sinusni čvor“ ili „prirodni pejsmejker“. Ovi električni impulsi se šire kroz pretkomore, a kroz specijalizovane ćelije Hisovog snopa u desnu i levu komoru. Normalno, frekvencije rada srca je od 60 do 80 otkucaja u minuti tokom dana, a od 40 do 60 otkucaja u minuti u toku sna (oko 100.000 udara dnevno). Ako prirodni pejsmejker ne radi adekvatno, ili su električni putevi u srcu oštećeni, onda je srčana frekvencija suviše niska, što dovodi do smanjenog priliva krvi u vitalne organe, pogotovo u mozak koji ostaje bez hranjivih materija i kiseonika. Rezultat toga je niz neprijatnih simptoma kao što su vrtoglavica, nesvestica, gušenje, zamaranje, gubitak svesti.

Šta je pejsmejker?

Danas se pejsmejker smatra jednom od tehnološki najsavršenijih proteza. Generator proizvodi električne impulse, koji se prenose do srca putem elektrode i može povećati frekvenciju rada srca na zadovoljavajući nivo. Moderni pejsmejkeri zahvaljujući visokoefikasnom izvoru energije baterije mogu trajati i preko 10 godina.

Kako se provera funkcija pejsmejkera?

Pejsmejker je konstruisan da ne dozvoljava da broj otkucaja srca padne ispod vrednosti na koju je programiran. Ova vrednost je obično u rasponu od 60 do 75 u minuti. U našem Institutu u kabinetu za Elektrofiziologiju i elektrostimulaciju vrši se prva kontrola pejsmejkera na dan izlaska iz bolnice, druga kontrola nakon mesec dana, a zatim na 3, 6 i 12 meseci. Ukoliko primetite da Vam je broj otkucaja manji od vrednosti upisane u vašoj kartici ili ako se nakon ugradnje ne osećate dobro, jave se teškoće u disanju, vrtoglavice, nesvestice, štucanje, dugotrajni osećaj slabosti i umora (koga ranije nije bilo) javite se što pre u našu ustanovu. Takođe, ako se iznad mesta gde je ugrađen pejsmejker pojavi crvenilo, otok, curenje iz rane, kontaktirajte nas.

Kada se menja pejsmejker?

Pejsmejker se menja onda kada baterija u njemu počne da pokazuje znake slabljenja što se registruje na elektronskim kontrolama. Baterija otkazuje postepeno, taj proces traje mesecima i nikada nije kraći od godinu dana, tako da se redovnim odlascima na kontrolu mora registrovati. Prilikom zamene stari pejsmejker se odvoji od elektrode, koja ostaje na svojoj poziciji u srcu. Njena funkcija se dodatno proveri i testira tokom te procedure. Za kraj elektrode se spoji novi pejsmejker, a operativni rez se zatvori.

Šta je registraciona kartica?

Kada bolesnik napušta bolnicu (ili na prvoj kontroli pejsmejkera) dobija pejsmejker registracionu karticu. U njoj su uneti lični podaci bolesnika (Ime, adresa…), tip pejsmejkera, kao i telefonski broj odgovorne bolnice. U Vašem je interesu da nosite ovu karticu svuda sa sobom.

Koja fizička aktivnost je dozvoljena?

Treba izbegavati opterećenje ruke sa one strane sa koje je stavljen pejsmejker, najmanje tokom prvih dana od operacije. Nakon toga bolesniku se preporučuje da živi manje-više normalnim tempom koji odgovara njegovim zahtevima, mogućnostima, godinama ali i pretećim oboljenjima. Šetnja, lagana vožnja bicikla, penjanje uz stepenice, lagani poslovi u kući i bašti su dozvoljeni, dok teže fizičke aktivnosti može odobriti doktor. Normalna seksualna aktivnost je dozvoljena. Konci sa rane skidaju se u Vašem Domu zdravlja deseti dan od ugradnje. Tuširanje je dozvoljeno nakon skidanja konaca ako je rana suva. Plivati možete prsno, ali izbegavajte leđno i kraul.

Kako pejsmejker utiče na radnu sposobnost?

Bolesnik sa pejsmejkerom je radno sposoban. Možete se i dalje baviti Vašim zanimanje, pod uslovom da radna aktivnost ne može ugroziti rad pejsmejkera (određeni pokreti su zabranjeni). Potrebno je slediti savet lekara u vezi zanimanja i informisati poslodavca da imate pejsmejker.

Kojim prevoznim sredstvima mogu da putujem?

Dozvoljeno je putovanje svim prevoznim sredstvima (kolima, vozom, brodom, avionom). Potrebno je informisati doktora ukoliko nameravate da putujete u inostranstvo. Obavezno obavestite obezbeđenje na aerodromu da imate pejsmejker. Na ovaj način ćete izbeći interferenciju pejsmejkera izazvanu detektorom za oružje. Nakon tri meseca od ugradnje pejsmejkera dozvoljena je vožnja automobila.

Ima li pejsmejker uticaj na lekove koje uzimam i ishranu?

Sve lekovi koji su propisani treba uzimati prema savetu lekara. Nema smetnji oko uzimanja bilo kakve hrane, ali ukoliko imate neko drugo oboljenje tada poslušajte lekara u pogledu dijete, kao što je smanjen unos soli i masnoća.

Poseta zubaru i drugi medicinski tretmani?

Morate upoznati zubara da imate pejsmejker. On će izbeći upotrebu opreme koja može izazvati interferenciju sa njim. Ukoliko je potrebno da se izvede neki drugi medicinski tretman potrebno je proveriti sa Vašim doktorom da li je on dozvoljen, a zatim, takođe informisati osobu koja sprovodi tretman da imate pejsmejker.

Šta treba izbegavati?

Izbegavajte bilo kakvu fizičku aktivnost koja izaziva gušenje, zamaranje ili vrtoglavicu kao i ekstremne pokrete rotacije rukom koji mogu destabilizovati generator ili elektrodu pejsmejkera. Stalni pritisak na generator nije dozvoljen. Vaš pejsmejker je izuzetno dobro zaštićen od spoljašnjih električnih izvora interferencije, ali treba da se izbegava dijatermija ili kratkotalasna terapija, visokonaponski: radar, radio ili TV transmiter, slabo zaštićena mikrotalasna pećnica, detektor oružja na aerodromu, mobilni telefon na udaljenosti bližoj od 15 cm od pejsmejkera, bežični telefon bliže od 30 cm.

Upotreba električnih aparata?

Možete koristiti sve ispravne kućne električne aparate, radio, televozor, električni jastuk, aparat za zavarivanje manje snage. Ukoliko osetite bilo kakav simptom dok koristite ili ste u blizini električnog aparata, prestanite odmah i udaljite se.