PRAVILNA ISHRANA ČUVA SRCE

 

Pravilna ishrana je veoma važna u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, jer bolesti srca i krvnih sudova proizilaze iz gojaznosti, odnosno iz metaboličkog sindroma. Endokrinolog prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, šef Jedinice za ishranu i prevenciju metaboličkih poremećaja Klinike za endokrinologiju KCS, pojašnjava da je metabolički sindrom skup nekoliko faktora – stomačna gojaznost, povišen krvni pritisak, granično povišen šećer u krvi, povišeni trigliceridi, snižen dobar holesterol.

– Ako imate tri od ovih pet faktora znači da imate metabolički sindrom i u riziku ste da obolite od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Dakle, da bismo prevenirali kardiovaskularne bolesti moramo da delujemo na sve te faktore – kaže dr Vesna Dimitrijević Srećković .

Lekari upozoravaju da je najopasnija stomačna gojaznost, te da se na obim struka obrati posebna pažnja. Stomačno masno tkivo luči citoksine, faktore zapaljenja, koji dovode do promena na krvnim sudovima i razvoja ateroskleroze.

Kako obezbediti pravilnu ishranu, kada su se promenile navike savremenog čoveka, kada mnogi imaju klizno radno vreme, iz kuće izlaze ujutro i uveče se vraćaju? Najčešće se jede u pekarama i kioscima brze hrane.

Vesna Dimitrijević Srećković objašnjava da promena navika u ishrani nije laka, ali da je moguća i da je najvažnije znati koje su zdrave namirnice, a koje ne. Ona preporučuje Mediteranski način ishrane, zapravo srpsku tradicionalnu kuhinju samo sa više plave, morske ribe i maslinovim uljem. Zdrava ishrana podrazumeva da se svakoga dana u organizam unosi pola kilograma voća, pola kilograma povrća i brojne mahunarke kao što su pasulj, grašak, boranija, leblebija, sočivo. Obavezno je da hleb bude od celog zrna ili integralni – raženi i ječmeni, ali je dobro koristiti i zamene za hleb kao što su pirinač, kačamak, špageti, pasulj, sočivo, krompir, ovsene, ječmene i druge pahuljice.

– Voće, povrće, mahunarke i žitarice imaju dijetna vlakna koja su upijač, sakupljač šećera i masnoća u našem stomaku i kada se unose u dovoljnoj količini dolazi do gubitka težine, a istovremeno se obezbeđuje sitost – pojašnjava naša sagovornica koja je i član tima za preventivni kardiovaskularni program Instituta “Dedinje”.

Dijetnim vlaknima bogate su jabuke, ovojnice zrna kukuruza, zrna pšenice, ima ih u kupusu, brokoliju, karfiolu, pomorandži, jagodama i drugom voću i povrću. Orašasto voće – orah, badem ili lešnik, takođe je zdravo zbog brojnih vitamina i oligoelemenata koje sadrži, ali ga treba jesti umereno, šaku do dve dnevno. Treba znati da je pet, šest jezgra orašastog voća isto kao mala kašičica ulja, a pola kesice kikirikija je isto kao pola šolje ulja.

U zdravoj ishrani nema prženja i pohovanja na suncokretovom ulju, jer se tako stvaraju lipidni peroksidi koji vode u aterosklerozu. Prženje je, ponekad, preporučljivo samo na ulju od koštica grožđa, koje podnosi visoke temperature. Zdrav način pripreme hrane podrazumeva barenje i dinstanje hrane sa dodatkom ulja na kraju, pečenje u rerni, pripremu povrća na pari i grilovano meso i povrće na električnom roštilju. Za prevenciju kardiovaskularnih bolesti posebno je važno u nedeljni jelovnik uvrstiti plavu ribu i maslinovo ulje. Maslinovo ulje smanjuje holesterol, popravlja masnoće u krvi i treba ga koristiti kao hladno ceđeno.

– Plave ribe su bogate omega kiselinama koje su važne jer smanjuju holesterol, trigliceride, smanjuju insulinsku rezistenciju koja je veoma opasna u nastanku ne samo ateroskleroze već i neplodnost i sindroma policističnih jajnika. Koristeći morsku ribu u ishrani mi unosimo dovoljne količine kalcijuma, fosfora, D vitamina – kaže dr Dimitrijević Srećković.

U izboru ribe preporučuju se sitnije ribe – girice, papalina, skuša, haringa, koje nisu dugo živele da bi se nagutale teških metala, a ređe konzumirati krupne ribe – losos, tunu, koje mogu imati teških metala u sebi.

U tradicionalnoj srpskoj kuhinji, podseća ona, zastupljeni su proteini i masnoće životinjskog porekla, kao i masnoće iz mleka i mlečnih proizvoda. Ne treba preterivati sa tim namirnicama, jer njihov preteran unos dovode do narušavanja lipidnog statusa, povećavaju se ukupni loš holesterol i trigliceridi, a smanjuje dobar holesterol, što može da dovede do stvaranja naslaga u krvnim sudovima – aterosklertoze, ali i do oštećenja bubrega i karcinomom.