На Институту за кардиоваскуларне болести “Дедиње” одржан је Интернационални дигитални конгрес ,,Дедиње 2021” (Интернатионал цонференце Дедиње 2021) који се због пандемије ЦОВИД-19 и ове године реализовао путем онлине платформе и представља највећи међународни кардиоваскуларни скуп у време пандемије ЦОВИД-19 у Србији, са највећим бројем страних предавача, међу којима је био велики број озбиљних ауторитета у медицинској струци и науци из Србије, Француске, Шведске, Италије, Украјине, Словеније, Немачке, Грчке, Чешке, САД-а, Велике Британије Аустрије и Босне и Херцеговине. На дводневном скупу ,,Дедиње 2021”, од укупно 62 предавања, 23 су држали страни предавачи, међу којима су била светска имена са посебним ауторитетом у својој области.

Дигитална размена искустава и знања из области кардиоваскуларне медицине, у оквиру десет предвиђених панела, одржан је у клубу Института ,,Дедиње“, јер, нажалост, док траје пандемија, није се могла реализовати првобитна замисао да ово буде велики међународни скуп домаћих и страних стручњака које је требало да угости Београд.

Отварајући виртуелну конференцију, директор Института за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње” проф. др Милован Бојић је рекао да ,, Дедиње” , као већ препозната врхунска здравствена установа, не само у региону него и у европским и светским размерама, традиционално организује овакве конференције, са жељом да своје резултате стави на увид најширој стручној и научној јавности, али, и да дедињски стручни кадар упозна са најсавременијим достигнућима у кардиоваскуларној медицине.

-Од изузетног је значаја представљање наших резултата иностраним, али и колегама из целе Србије и са еx југословенског простора, с обзиром да је Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ место на којем се лече пацијенти из целог региона. Ову Конференцију организујемо у тешким условима у току трајања пандемије ЦОВИД-19, али као што видите, не стајемо са својим радом и планираним активностима. Чинимо то у мањем обиму, али знајући да ће ЦОВИД-19 проћи, а кардиоваскуларне болести трајати и бити опет највећи подмукли убица нашег становништва. Институт чини све како би се кардиоваскуларне болести сузбиле у што већој мери. Срећни смо што ћемо у овој години отворити врата нове зграде „Дедиња 2“, чиме ће се наша установа организационо и функционално увезати у Национални институт за срце и крвне судове и бити понос српске медицине, нашег народа и државе. Још једном желим вам много успеха у раду, а свима нама да превазиђемо што пре пандемију ЦОВИД-а 19 и окренемо се својим радним активностима у области кардиоваскуларне медицине, новим технологијама и новим процедурама, утичући на тај начин да борба против кардиоваскуларних болести буде успешнија – казао је проф. Бојић, отварајући овај међународни скуп.

Током дводневног трајања конгреса, у оквиру десет предвиђених панела, учесници су се бавили проблемима аортне валвуле, периферне венске и артеријске болести, реваскуларизацијом исхемичног миокарда, новинама у лечењу атријалне фибрилације, срчане слабости и каротидне болести, достигнућима у интервентној кардиологији, порт аццесс хирургији, те новим кардиоваскуларним факторима ризика као изазовима у новој ери, а своје знање и резултате рада представиле су и медицинске сестре, техничари и физиотерапеути Института ,,Дедиње”. После предавања, на панелима су се одвијале занимиљиве дискусије, размењивана питања и одговори домаћих и страних ауторитета у појединим областима.

Институт ,,Дедиње” се одважио да организује ову конференцију, свестан захтева да научна мисао, упркос тешким епидемиолошким околностима, не сме да буде стопирана, а показало се да је овај виртуелни скуп успео да представи многе новине и светска достигнућа у кардиоваскуларној медицини, али и достигнућа Института ,,Дедиње” чији рад је овим путем валоризован са најстручнијег светског нивоа.

Председник Научног већа Института ,,Дедиње” асс.др Горан Лончар је изразио наду да ће наредна конференција ,,Дедиње 2022” бити организована уживо и да очекује да ће у наш Београд доћи сва ова звучна имена са којима ћемо, како каже, ,,очи у очи” моћи да размењујемо стручна мишљења.