У оквиру Центра за урођене срчане мане код одраслих, чувени кардиохирург из болнице ,,Сан Донато“ из Милана, професор Алесандро Ђамберти, боравиo је у радној посети Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“. Доајен кардиохирургије срчаних мана и медицински институтски тим, и овог пута, учинили су да шесторо младих болесника са веома комплексним урођеним срчаним патологијама, добију шансу за излечење. Помоћ овог изузетног стручњака од изузетне је важности, како за пацијенте, тако и за ефикаснију едукацију младих кардова ,,Дедиња“, који су са великим ентузијазмом започели рад у овој врсти хирургије.

Професор Ђамберти и директор Института ,,Дедиње“ проф. др Милован Бојић нису крили задовољство због дугогодишње успешне сарадње у области хирургије, која ће се, како кажу, наставити и у другим областима медицине, попут кардиологије, а нарочито електрофизиологије, која међу пацијентима има велики значај.

–Поред спашених живота, сваки Ваш долазак у Институт ,,Дедиње“ и нашим лекарима пружа шансу да, током извођења комплексних операција, обнове постојеће знање и науче нешто ново. Хвала Вам што своје искуство и стручност несебично делите са њима. Наш кадар жели да напредује, а Ваша подршка нам у томе, итекако, значи. Много значи њима, а понајвише нашим пацијентима и српском здравству –казао је проф. Бојић.

Проф. Алесандро Ђамберти истиче да се у ,,Дедињу“ већ одавно не осећа странцем и да у њему раде изванредни стручни лекари и вредно ,,уиграно“ медицинско особље којем потпуно верује, тако да је, како каже, ,,Дедиње“ једино место, од многих светским медицинских центара које радно посећује, где због извођења комплексних и веома захтевних операција срца не мора доводити свој тим – кардиологе, перфузере, анестетичаре…

–  Наша ,,Сан Донато“ болница јесте приватна установа, али смо веома повезани са читавим националним здравственим системом у Италији, и као такви, потпуно смо спремни да приступамо и продубљујемо даљу сарадњу са вама. И од вас ми много можемо да научимо, па приликом следећег доласка у Београд, планирам да доведем и наш административни кадар, који се, између осталог, бави заказивањем пацијената, листама чекања… Уверио сам се да то радите много боље од нас. Имате сјајан менаџмент, који је потпуно решен да вишеструко улаже у ову област лечења одраслих и да продубљује сарадњу са професионалцима. Ви сте заслужно референтни центар, не само у Србији, већ и у региону и апсолутно пратите светске трендове у медицини и лечењу и у томе се приметно развијате – нагласио је проф. Ђамберти.

Проф. др Александра Николић, координатор Центра за урођене срчане мане код одраслих, објаснила да ова институтска организациона целина сјајно функционише, захваљујући, пре свега, тимском раду, не само кардиохирурга и кардиолога, већ и стручњака свих специјалности, који раде на решавању других компликација које се, уз болест урођених срчаних мана, неретко јављају. У оквиру Центра, неопходна је укљученост и анестезиолога, електрофизиолога, радиолога, пулмолога, психолога, гинеколога и социјалних радника. Међутим, према речима проф. др Николић, није само хирургија решење за овакве пацијенте.

–Институт ,,Дедиње“ има дугу традицију у решавању проблема код болесника са урођеим срчаним манама. У Србији и региону, поред хирургије, једино се у ,,Дедињу“ раде и интервентне процедуре код ових пацијената, попут затварања атријалног септалног дефекта са посебним оклудерима, затим, затварање пролазног дуктуса уређајима који су специјално дизајнирани за такве структуре… Најтежи пацијенти са урођеном срчаном маном, а њих је четвртина, захтевају стални надзор, 40 одсто њих се реши у детињству, након чега долазе само на систематске прегледе, примарно, кардиолошке, док је између 25 до 35 одсто оних који захтевају годишње или петогодишње прегледе (у зависности од патологије). Имамо пацијенте који захтевају обавезан годишњи преглед, а који, између осталог, подразумева и промену терапије, како би њихов квалитет живота био што бољи. Јако је важно напоменути да ове пацијенте које је оперисао проф. Ђамберти нећемо оставити да чекају следећу операцију, већ ћемо им, кад до тога дође, перкутаним путем имплементирати биолошку валвулу, на исти начин на који се ради и TAVI програм, елегантно и комфорно- минималноинвазивном интервенцијом – рекла је проф. Николић и додала да сарадња са миланском болницом није једина сарадња са иностраним кардиохирурзима који решавају урођене срчане мане код одраслих. У последње две деценије, више светски признатих кардиохирурга је оперисало у ,,Дедињу“, попут професора Карпантијеа и Шавоа.

Проф. Николић наглашава да је још у 60–им годинама просечни животни век пацијената са урођеним срчаним манама био 32 године. Сада, како је навела, такви пацијенти живе и до 80 година, са мање или више ограничења у свакодневном животу.

–Важно је напоменути да такви пацијенти, оболевају од истих болести као и они који немају урођену срчану ману, попут инфаркта, рецимо, тако да им се и у тим ситуацијама, неретко, опет нађе наша установа, која решава те њихове здравствене проблеме – рекла је проф. др Александра Николић.

Урођене срчане мане код одраслих су веома тешке и за процену и за лечење. Једна од светски познатих установа која је специјализована за ову комплексну и компликовану област кардиохирургије је медицински центар ,,Сан Донато“ у Милану, са више од 120 оперисаних болесника са проблемом урођених срчаних мана на годишњем нивоу. Ова кућа је стекла завидно искуство у овом пољу медицине, а своје знање, проф. Ђамберти, већ неколико година уназад, несебично дели са својим колегама из Инстиутута ,,Дедиње“. Он је недавно је објавио књигу под називом ,, Spigolature“, састављену од кратких прича, за све оне које занима његов професионални развој, онима који желе да сазнају више о овој грани медицине, не само на нивоу разума, већ и инстиктом и страшћу, који су, по њему, основни ,,састојци“ успеха.

–Моја књига је посвећена пацијентима, њиховим породицама и млађим колегама. Пацијентима и породицама, како би имали у виду колико је тежак и захтеван наш посао и колико енергије и труда изискује. Такође, кроз књигу сам покушао да им објасним да нису препуштени сами себи, нису усамљени. Ту су моје колеге и ја, дајући им већи део свог времена и живота, у намери да решимо њихове здравствене проблеме. Књигу сам наменио и младим лекарима, да им опишем свој професионални пут од почетка, да са њима поделим срећу и задовољство што сам радио са стручњацима по којима су назване операције и које су данас препознатљиве свуда у свету. Моје задовољство је тиме веће, јер могу да пренесем ентузијазам и енергију на млађе колеге који тек почињу – поручио је проф. Алесандро Ђамберти.