У радној посети Институту ,,Дедиње“ боравио је проф. др Зоран Ранчић из угледне Универзитетске болнице у Цириху. Домаћине је упознао са начином рада циришке клинике са које долази, посебно се осврнувши на рад њиховог научноистраживачког центра, почев од ангажмана најмлађих колега, па до управника свих клиника. Овај еминентни стручњак чије су експертизе из области васкуларне хирургије и ендоваскуларних и хибридних процедура у решавању торакоабдоминалне патологије, веома поштоване у Европи и свету, представљаће ,,Дедиње“ у међународном Одбору за научну сарадњу. Проф. Ранчић је дедињским колегама изложио своје дугогодишње и огромно искуство у лечењу васкуларне патологије, посебно се осврћићи на инфекције васкуларних графтова, хибридне и отворене хируршке ендоваскуларне процедуре… Угледна Универзитетска циришка клиника би требало да постане место за едукацију институтског кадра у ендоваскуларним процедурама и најсавременијем лечењу торакалне и абдоминалне аорте. Стога је овај сусрет у Београду темељ за будућу научноистраживачку и клиничку сарадњу лекара ових двеју кућа.

Проф. Ранчић је наше горе лист и ту је да нам ,,открије“ како се постаје велико име у васкуларној хирургији, али и да нам укаже на најсавременија достигнућа у овом сегменту медицине– рекао је проф. др Ненад Илијевски, управник институтске клинике за васкуларну хирургију.

– Није важно колико сати дневно проводите радећи, већ је битно шта сте за то време урадили. Све знање које имате треба да уједините са само једним циљем, а то је сигурност болесника. Пацијента коме се обраћате морате уверити да је на правом месту, на којем, на овај или онај начин, путем класичне или ендоваскуларне хирургије – за њега постоји ваљано решење. Ни у Швајцарској није све увек доступно, али пацијент нити једног часа не сме да помисли да за његов проблем нема решења. Свет у коме живимо иде у правцу ендоваскуларне хирургије, али, ако нисмо спремни да искористимо ту могућност, увек као решење постоји класична хирургија. У том смислу неопходна је синергија и хармонизација у раду васкуларних хирурга и интервентних радиолога и кардиолога, јер је заједнички циљ помоћи пацијенту, остварљив једино заједничким деловањем – казао је проф. Ранчић обраћајући се младим клиничким лекарима, специјализантима, лекарима на стажу, васкуларним хирурзима, анестезиолозима, радиолозима, који су у амфитеатру ,,Дедиња 2“ са великом пажњом слушали његово излагање.

Проф. др Ранчић је део свог предавања посветио начинима истраживачког рада и значају ваљаних регистара који садрже тачне и корисне информације о болести и болеснику чијом се анализом долази до јасних смерница којим путем излечења ићи даље.
– Иако у почетку прављење регистара изгледа и досадно и компликовано, брзо схватите да су они основа која вам омогућава да направите квалитетну анализу података који вас упућују шта даље да радите – рекао је проф. Ранчић, поручујући младим лекарима да прављење регистара није пука статистика, већ веома неопходан и употребљив посао.

Институтска клиника за васкуларну хирургија укључена је у републички регистар VASCUNET, као део система који обухвата све земље ЕУ, Аустралију, Нови Зеланд, али и Србију, као једину европску земљу ван ЕУ. У последње две године VASCUNET региструје све васкуларне болести у свих 17 центара у земљи, бележећи исходе лечења у наредних месец дана. Проф. Ранчић поздравља укљученост у VASKUNET, али сматра да је за озбиљну анализу резултата, податке о стању пацијената потребно ажурирати на две, три, па и пет година, да би процена ваљаности процедура урађених током хоспитализације била квалитетнија.

-Квалитет лечења се мора пратити кроз редовне контроле, на које пацијенте треба позивати, јер директан контакт са пацијентом најбоље говори о његовом здравственом стању и квалитету урађене интервенције – указује проф. др Зоран Ранчић.
Подразумевајући да свака клиника има своју базу података, проф. Ранчић је саветовао младе лекаре да и сами праве свој лични регистар операција који ће им, итекако, користити у даљој стручној надградњи.