Пертходних дана, Институт за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“ био је домаћин др Данилу Бабину, изузетном стручњаку из Белгије и инжењеру из високо рангираног Универзитета у Генту. Овај престижни Универзитет припада центру за истраживање и иновације – Међууниверзитетском центру за микроелектронику (Interuniversity Microelectronics Centre IMEC), са седиштем у Белгији. Његова посета Институту, пут је до могуће сарадње и усавршавања младих доктора, који би желели да се баве вештачком интелигенцијом у медицини.

–Вештачка интелигенција полако, али сигурно улази у све области медицине, пре свега, у оне области које се баве медицинском дијагностиком као што су ултразвук, компјутеризована томографија (ЦТ), магнетна резонанца (МРИ) итд. Да би вештачка интелигенција заиста била од користи и дала добре резултате, те убудуће била права помоћ лекарима, потребно је дефинисати најбоље параметре којима вештачку интелигенцију треба ,,хранити“. У неким областима вештачка интелигенција је одмакла далеко, али због комплексности проблема којима би требало да се бави у области медицине, за сада је још увек на нивоу дефинисања података које треба прикупити и то је, управо, поље на којем се тренутно највише ради. Наизглед, све делује као спор процес. Међутим, оног момента кад дође до дефиниције правих параметара и кад их буде било довољно, вештачка интелигенција ће бити у стању да пружи  изванредне алгоритме, који ће лекарима помоћи у дијагностици, али оно што је најважније, многе инвазивне методе ће бити успешно замењене мање или неинвазивним дијагностичким методама у медицини. Примера ради, можда једног дана неће бити потребна коронарографија на начин на који се до сада изводила – инвазивнo, већ ће је заменити неинвазивна MSCT коронарографија – техника која омогућава стварање детаљних слика срчаних артерија и њихових евентуалних сужења или блокада, без потребе за инвазивним приступима као што је коронарна ангиографија – казао је др Бабин, додајући да ће вештачка интелигенција на основу снимака MSCT-а омогућити исто тако добар или можда још бољи одговор од онога којег можемо добити након класичне коронарографије, где је болесника потребно хоспитализовати, и код које су  могуће компликације, што код MSCT-а не постоји.

Научни тим Института ,,Дедиње“ учинио је један од првих корака који ће ову кућу приближити установама које се тиме дуго и озбиљно баве. Др Бабин је, овом приликом, кроз једночасовно предавање представио ниво који је достигла наука у разумевању параметара, односно података које треба уносити да би вештачка интелигенција дала добар одговор.

–С обзиром да Институт ,,Дедиње“ поседује огромне базе података о свим процедурама, али нема програме који би их  могли обрадити, сигуран сам да би нека добро осмишљена сарадња са људима који имају искуство у раду са вештачком интелигенцијом и развијене програме за обраду, био пун погодак – поручио је лекарима ,,Дедиња“ др Бабин.

Истраживачки центар у Генту има богату историју и традицију, а његова истраживања су призната широм света, док је IMEC, коме припада, једна од водећих светских истраживачких институција у области наноелектронике и дигиталне технологије. Овај центар игра кључну улогу у унапређењу технологије и иновација у Белгији и шире, са око 7.000 запослених у неколико земаља, са широким дијапазоном истраживања, међу којима је и биомедицина.  Основан је 1817. године и као један је од најугледнијих универзитета у Белгији, нуди широк спектар програма из различитих области, укључујући природне и друштвене науке, медицину, и многе друге. Сарађује са различитим универзитетима, истраживачким институцијама и индустријским партнерима, како би спроводио најсавременија истраживања у областима као што су технологија полупроводника, вештачка интелигенција и здравствена заштита.

Увођење вештачке интелигенције, према речима др Бабина, чије мишљење деле и стручњаци Института ,,Дедиње“, било би од велике користи овој кући, јер би омогућило бројне предности у побољшању њеног квалитета рада и дијагностике у лечењу, пре свега, довело би до бржих и прецизних анализа медицинских података, квалитетније идентификације болести и планирања лечења, унапређено управљање у складу са стандардима, како би се осигурала сигурност пацијената и интегритет података.