УВОДНА РЕЧ

Служба за инвазивну и интервентну кардиоваскуларну дијагностику и терапију се профилише као служба усмерена на потребе пацијената у складу са највишим етичким и професионалним стандардима здравствене заштите. Висок квалитет здравствених услуга обезбеђује се кроз увођење нових здравствених и информационих технологија, спровођењем стандардизованох процедура и протокола као и сарадњом са другим службама ИКВБ Дедиње. Континуирано се води евиденција остварених дијагностичких и интервентних процедура. Планови рада за наредни период на годишњем нивоу, доносе се на основу анализе стања опреме, кадрова и осталих фактора. У планирању унапређења рада и безбедности пацијената разматра стручни кадар, просторна организација, безбедност пацијената и запослених као и стручно усавршавање и континуирана едукација запослених. Задати циљеви се прате кроз анализу постигнутог на крају године и према њима се праве годишњи извештаји.

ИСТОРИЈА

Крајем 1977. године, када је основана Клиника за кардиоваскуларну хирургију „Дедиње“ (реорганизавана од 1995. године у Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ – ИКБВД), почела је са радом и Служба за инвазивну и интервентну кардиоваскуларну дијагностику и терапију, као посебна организациона јединица у ИКВБД. Начелник Службе био је др Зоран Ђуришић радиолог а од лекара су радили др Сретен Грујичић радиолог и прим. др Петар Пејчић кардиолог. На два Сименсова рендген апарата, почело се са извођењем аортографија и селективних ангиографија као и коронарографија и катетеризација срца. Прва коронарографија је урађена 04.10.1977. године а децембра 1981. г изведена је прва балон дилатација коронарне артерије (ПТЦА). Марта месеца 1980. године Грујичић/Ђуришић су извели прву ПТА феморополитеалне регије и прву балон дилатацију (ПТРА) реналне артерије.

О КЛИНИЦИ – ОБЛАСТ ДЕЛОВАЊА

Служба за инвазивну и интервентну кардиоваскуларну дијагностику и терапију, у оквиру ИКВБ Дедиње, бави се дијагностиком и интервентним лечењем пацијената са кардиоваскуларним поремећајима. У оквиру неинвазивне дијагностике, осим класичне радиографије, изводе се и МДЦТ (мултидетекторски скенер) прегледи: ЦТ коронарографије, ЦТ срца у дијагностици валвуларних биолести као и у оболењима миокарда и перикарда, ЦТ аортографије целе аорте, ЦТ артериографије екстремитета, ЦТ ангиографије крвних судова врата и интраканијалног сегмента, ЦТ великих системских вена. Поред крвних судова, изводе се ЦТ прегледи грудног коша, трбуха и мале карлице. На годишњем нивоу, уради се преко 5000 ЦТ прегледа, од којих око 800 ЦТ коронарографија. У оквиру инвазивне дијагностике, током године уради се око 700 ендоваскуларних процедура на артеријским крвним судовима, од којих око 50 процедура на аорти код анеуризми и дисекција (ТЕВАР, ЕВАР), око 200 дилатација са стентом на каротидним артеријама као и друге интервенције на артеријама ектремитета, на бубрежним артеријама и другим крвним судовима. У реканализацијама оклудираних артерија ногу, раде се ротационе атеректомије. Планиран је посебно развој нових технологија у лечењу дисекција и анеуризми аортног лука, постављање стентова ТЕВАР уз претходно премошћавање бајпас-а на каротидне артерије и применом нових посебно дизајнираних стент графтова. Планиран је наставак и даљи развој реналне денервације (РДН) у лечењу резистентне артеријске хипертензије.

ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА

Служба за инвазивну и интервентну кардиоваскуларну дијагностику и терапију ради као посебна организациона јединица у ИКВБД. Службу сачињавају:

• Одељење за неинвазивну радиолошку дијагностику
• Кабинет за интервентну васкуларну дијагностику и терапију .

СПИСАК ПРОЦЕДУРА

У Служби за инвазивну и интервентну кардиоваскуларну дијагностику и терапију, изводе се неинвазивне и инвазивне и интервентне дијагностичке процедуре.

Врсте ЦТ прегледа на ИКВБД су:

• ЦТ ангиографије (приказ артерија врата и мозга, читаве грудне аорте и трбушне аорте са гранама, артерије горњих и доњих екстремитета),
• ЦТ коронарних артерија – снимање артерија срца,
• Калцијум скор – процена степена калцификованости артерија срца,
• ЦТ срчаних шупљина – процена срчаних шупљина и квалитета срчаног мишића. ЦТ ендокранијума са и без контраста – снимање можданог паренхима са и/или без контрастног средства,
• ЦТ прегледи грудног коша, трбуха, мале карлице и коштаног система.

Пре ЦТ прегледа, контролише се крвни притисак, поставља се браунила у кубиталу вену леве руке у коју се путем аутоматског ињектора убризгава јодно контрастно средство (100мл). Непосредно пред полазак у ЦТ салу, пацијентима се даје седатив по потреби . Код пацијената који су алергични на јод, пола сата пред интервенцију, даје се парентерална премедикација Сyнопен амп. 20 мг и.в., Ранитидин амр. 50мг и.в., Метилпреднизолон амп. 40мг и.в.

Периферне васкуларне интервенције – дилатације ПТА (перкутана транслуминална ангиопластика) изводе се на артеријском и венском систему. Оне се могу изводити у ангиосали или хирушкој хибридној сали. Процедуре се изводе у локалној анестезији. Код ових процедура се пунктира најчешће феморална или кубитална и радијална артерија. После пункције посебном иглом, преко жичаног водича, у крвни суд се поставља уводник са валвулом. Валвула се пропира физиолошким раствором уз ординирање хепарина од 60 до 100ИЈ/Кг. Затим се преко жичаног водича поставља водич катетер, као увод у наставак процедуре. У случају сужења артерија, изводи се дилатација балонима са постављањем стентова, одређеног дијаметра и дужине. Пре стентирања, пацијенту се даје да попије Андол – Аспирин 100мг и Цлопидогрел. ПТА брахиоцефаличних артерија је ендоваскуларно лечење сужења на каротидним, вертебралним, поткључним артеријама и брахиоцефаличном трункусу. Током стентирања каротидних артерија, користи се дистална протекција у виду посебних филтера-кишобрана, да би се спречила дистална емболизација и настанак неуролошких компликација. ПТА бубрежних артерија је ендоваскуларно лечење стенотичних лезија на бубрежним артеријама код артеријске хипертензије и ослабљене функције бубрега. ПТА артерија доњих екстремитета су интервенције са дилатацијама, балонима и са уградњом стентова код сужења артерија на различитим нивоима, у случају болова у ногама током хода или током мировања (критична исхемија). Код изражених калцификација у артеријама, у надколеном и подколеном сегменту, пре ПТА, може се радити чишћење калцијумских плоча, посебним катетерским системом – ротациона атеректомија (сечење и аспирација делова плакова у крвном суду). У случају проширења крвних судова (анеуризме), изводе се процедуре са постављањем стентова који су покривени платном (стент графт): ТЕВАР (анеуризма грудне аорте) и ЕВАР (анеуризма трбушне аорте). Ове интервенције локалној, епидуралној или општој анестезији. Хируршки се препарише најчешће феморална артерија а може се радити пункционо ако нема много калцификата. Стент графт је упакован у систем који се отвара по типу самоослобађајућег стента, а по потреби се може урадити и постдилатација балоном. У случају урођених или новонасталих АВ фистула (комуникације артерије са веном) изводе се интервенције са уградњом жичаних спирала које служе за затварање комуникација (емболизација).

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ РЕЗУЛТАТИ

• Прва коронарографија је урађена 04.10.1977. године а децембра 1981. године изведена је прва перкутана ангиопластику коронарне артерије (ПЦИ) (Ђуришић,Грујичић,Пејчић).
• Марта месеца 1980. године Грујичић/Ђуришић су извели прву ПТА феморополитеалне регије и прву балон дилатацију (ПТРА) реналне артерије.
• Прву интракоронарну тромболизу и механичку коронарну реканализацију у акутном инфаркту миокарда, на мобилном рендгенском апарату, извео је први пут др Урош Бабић, 1983. године.
• У наредној 1984. години, октобра месеца, изведена је прва балон дилатација стенотичне пулмоналне валвуле (Грујичич/У.Бабић/Ђуришић) а 1985. године. дилатирана је први пут стенотична митрална валвула (перкутана митрална валвулопластика: ретроградна трансартеријска техника са два балона, транссепталним приступом) (У.Бабић/Грујичић).
• Октобра 1986, Грујичић/Ђуришић су први пут применили методу дилатације стенозиране аортне валвуле, балонским катетером. Током 1989. године, учињено је затварање ducus Bottali и АСДа (У.Бабић/Грујичић).
• Прва уградња коронарног стента (НИР стент Бостон Сц.) изведена је августа 1996. године (Сагић/Мирић).
• Прва перкутана интервенција са уградњом каротидног стента (Сагић/Антонић), изведена је 2002. године.
• Током 2003. године урађена је прва дилатација са уградњом стента код коарктације аорте (Антонић/Сагић) и први пут у земљи изведен ТЕВАР, ендоваскуларна имплантација стент графта у лечењу торакалне анеуризме аорте (Сагић/Антонић/Радак).
• У ИКВБД, 2005. године изведена је успешно прва у свету, уградња PARACHUTE (PercutAneus Bentricular RestorAtionin Chronic Heart failUre PaTiEnts) кишобрана у леву срчану комору (лечење анеуризме врха коморе) (Сагић/Антонић).
• Средином 2007. године, у ИКВБД постављен је 64 мултидетекторски скенер, међу првима у Европи, уводи се МДЦТ ангиографија, као основна ангиографска метода, уместо конвеционалне (Ж. Антонић).
• Прва ренална денервација – РДН (лечење резистентне хипертензије) у земљи (Антонић/Сагић) изведена је 2008. године.
• Програм ТАВИ (перутано лечење сужене аортне валвуле) започет је 2015. године а настављен 2018. (Бољевиц, Сагиц) са урађених 30 пацијената.
• Прве ротационе атеректомије артерија ногу, урађене су 2019. године (Антонић, Петровић, Ковачевић, Сагић).

ЗАПОСЛЕНИ

Управник Службе – Проф др Драган Сагић, специјалиста радиологије, субспецијалиста интервентне радиологије

КОНТАКТ

Централа: 011 360 1700
Кабинет Управника: 011 360 1642,
соба ртг техничара: 011 360 1678,
лекарска соба (ЦТ): 011 360 1732,
Ангиосала: 011 360 1788, 011 360 1789,
ЦТ 011 360 1732