УВОДНА РЕЧ

Служба за инвазивну и интервентну кардиоваскуларну дијагностику и терапију се профилише као служба усмерена на потребе пацијената у складу са највишим етичким и професионалним стандардима здравствене заштите. Висок квалитет здравствених услуга обезбеђује се кроз увођење нових здравствених и информационих технологија, спровођењем стандардизованох процедура и протокола као и сарадњом са другим службама ИКВБ Дедиње. Континуирано се води евиденција остварених дијагностичких и интервентних процедура. Планови рада за наредни период на годишњем нивоу, доносе се на основу анализе стања опреме, кадрова и осталих фактора. У планирању унапређења рада и безбедности пацијената разматра стручни кадар, просторна организација, безбедност пацијената и запослених као и стручно усавршавање и континуирана едукација запослених. Задати циљеви се прате кроз анализу постигнутог на крају године и према њима се праве годишњи извештаји.

ИСТОРИЈА

Крајем 1977. године, када је основана Клиника за кардиоваскуларну хирургију „Дедиње“ (реорганизавана од 1995. године у Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ – ИКБВД), почела је са радом и Служба за инвазивну и интервентну кардиоваскуларну дијагностику и терапију, као посебна организациона јединица у ИКВБД. Начелник Службе био је др Зоран Ђуришић радиолог а од лекара су радили др Сретен Грујичић радиолог и прим. др Петар Пејчић кардиолог. На два Сименсова рендген апарата, почело се са извођењем аортографија и селективних ангиографија као и коронарографија и катетеризација срца. Прва коронарографија је урађена 04.10.1977. године а децембра 1981. г изведена је прва балон дилатација коронарне артерије (ПТЦА). Марта месеца 1980. године Грујичић/Ђуришић су извели прву ПТА феморополитеалне регије и прву балон дилатацију (ПТРА) реналне артерије.

О КЛИНИЦИ – ОБЛАСТ ДЕЛОВАЊА

У оквиру инвазивне дијагностике, током године уради се око 700 ендоваскуларних процедура на артеријским крвним судовима, од којих око 50 процедура на аорти код анеуризми и дисекција (ТЕВАР, ЕВАР), око 200 дилатација са стентом на каротидним артеријама као и друге интервенције на артеријама ектремитета, на бубрежним артеријама и другим крвним судовима. У реканализацијама оклудираних артерија ногу, раде се ротационе атеректомије. Планиран је посебно развој нових технологија у лечењу дисекција и анеуризми аортног лука, постављање стентова ТЕВАР уз претходно премошћавање бајпас-а на каротидне артерије и применом нових посебно дизајнираних стент графтова. Планиран је наставак и даљи развој реналне денервације (РДН) у лечењу резистентне артеријске хипертензије.

СПИСАК ПРОЦЕДУРА

Периферне васкуларне интервенције – дилатације ПТА (перкутана транслуминална ангиопластика) изводе се на артеријском и венском систему. Оне се могу изводити у ангиосали или хирушкој хибридној сали. Процедуре се изводе у локалној анестезији. Код ових процедура се пунктира најчешће феморална или кубитална и радијална артерија. После пункције посебном иглом, преко жичаног водича, у крвни суд се поставља уводник са валвулом. Валвула се пропира физиолошким раствором уз ординирање хепарина од 60 до 100ИЈ/Кг. Затим се преко жичаног водича поставља водич катетер, као увод у наставак процедуре. У случају сужења артерија, изводи се дилатација балонима са постављањем стентова, одређеног дијаметра и дужине. Пре стентирања, пацијенту се даје да попије Андол – Аспирин 100мг и Цлопидогрел.

ПТА брахиоцефаличних артерија је ендоваскуларно лечење сужења на каротидним, вертебралним, поткључним артеријама и брахиоцефаличном трункусу. Током стентирања каротидних артерија, користи се дистална протекција у виду посебних филтера-кишобрана, да би се спречила дистална емболизација и настанак неуролошких компликација.

ПТА бубрежних артерија је ендоваскуларно лечење стенотичних лезија на бубрежним артеријама код артеријске хипертензије и ослабљене функције бубрега.

ПТА артерија доњих екстремитета су интервенције са дилатацијама, балонима и са уградњом стентова код сужења артерија на различитим нивоима, у случају болова у ногама током хода или током мировања (критична исхемија). Код изражених калцификација у артеријама, у надколеном и подколеном сегменту, пре ПТА, може се радити чишћење калцијумских плоча, посебним катетерским системом – ротациона атеректомија (сечење и аспирација делова плакова у крвном суду).

У случају проширења крвних судова (анеуризме), изводе се процедуре са постављањем стентова који су покривени платном (стент графт): ТЕВАР (анеуризма грудне аорте) и ЕВАР (анеуризма трбушне аорте). Ове интервенције локалној, епидуралној или општој анестезији. Хируршки се препарише најчешће феморална артерија а може се радити пункционо ако нема много калцификата. Стент графт је упакован у систем који се отвара по типу самоослобађајућег стента, а по потреби се може урадити и постдилатација балоном. У случају урођених или новонасталих АВ фистула (комуникације артерије са веном) изводе се интервенције са уградњом жичаних спирала које служе за затварање комуникација (емболизација).

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ РЕЗУЛТАТИ

• Прва коронарографија је урађена 04.10.1977. године а децембра 1981. године изведена је прва перкутана ангиопластику коронарне артерије (ПЦИ) (Ђуришић,Грујичић,Пејчић).
• Марта месеца 1980. године Грујичић/Ђуришић су извели прву ПТА феморополитеалне регије и прву балон дилатацију (ПТРА) реналне артерије.
• Прву интракоронарну тромболизу и механичку коронарну реканализацију у акутном инфаркту миокарда, на мобилном рендгенском апарату, извео је први пут др Урош Бабић, 1983. године.
• У наредној 1984. години, октобра месеца, изведена је прва балон дилатација стенотичне пулмоналне валвуле (Грујичич/У.Бабић/Ђуришић) а 1985. године. дилатирана је први пут стенотична митрална валвула (перкутана митрална валвулопластика: ретроградна трансартеријска техника са два балона, транссепталним приступом) (У.Бабић/Грујичић).
• Октобра 1986, Грујичић/Ђуришић су први пут применили методу дилатације стенозиране аортне валвуле, балонским катетером. Током 1989. године, учињено је затварање ducus Bottali и АСДа (У.Бабић/Грујичић).
• Прва уградња коронарног стента (НИР стент Бостон Сц.) изведена је августа 1996. године (Сагић/Мирић).
• Прва перкутана интервенција са уградњом каротидног стента (Сагић/Антонић), изведена је 2002. године.
• Током 2003. године урађена је прва дилатација са уградњом стента код коарктације аорте (Антонић/Сагић) и први пут у земљи изведен ТЕВАР, ендоваскуларна имплантација стент графта у лечењу торакалне анеуризме аорте (Сагић/Антонић/Радак).
• У ИКВБД, 2005. године изведена је успешно прва у свету, уградња PARACHUTE (PercutAneus Bentricular RestorAtionin Chronic Heart failUre PaTiEnts) кишобрана у леву срчану комору (лечење анеуризме врха коморе) (Сагић/Антонић).
• Средином 2007. године, у ИКВБД постављен је 64 мултидетекторски скенер, међу првима у Европи, уводи се МДЦТ ангиографија, као основна ангиографска метода, уместо конвеционалне (Ж. Антонић).
• Прва ренална денервација – РДН (лечење резистентне хипертензије) у земљи (Антонић/Сагић) изведена је 2008. године.
• Програм ТАВИ (перутано лечење сужене аортне валвуле) започет је 2015. године а настављен 2018. (Бољевиц, Сагиц) са урађених 30 пацијената.
• Прве ротационе атеректомије артерија ногу, урађене су 2019. године (Антонић, Петровић, Ковачевић, Сагић).

ЗАПОСЛЕНИ

Управник Службе – Проф др Драган Сагић, специјалиста радиологије, субспецијалиста интервентне радиологије

КОНТАКТ

Call centar Института Дедиње 011 3601 700