Рад на одељењу

Одељење за електрофизиологију и електростимулацију је саставни део клинике за кардиологију. Клиника поседује стационар где леже сви болесници који се лече од различитих форми поремећаја срчаног ритма. Већину болесника чине они који се подвргавају инвазивним електрофизиолошким процедурама: електрофизиолошко испитивање, катетерска аблација срчаних аритмија, имплантација трајних пејсмејкера, кардиовертер дефибрилатора или дијагностичког лооп-рекордера али и за електроковерзију атријалне фибрилације или за примену интравенске антиаритмијске терапије.
Такође, у стационару кардиологије су смештени и пацијенти који болују од тежих форми срчане инсуфицијенције и они који се подвргавају другим кардиолошким процедурама (коронарографија, ПЦИ, ТАВИ, затварање АСД-а, ФОА). Лекари и друго медицинско особље одељења активно учествује у пријему, обради, припреми И праћењу болесника пре и након наведених процедура.
Сваки болесник непсоредно након доласка на одељење бива комплетно обрађен од стране лекарског тима при чему се још једном утврђује његово тренутно стање, постојање индикације за одређену интервенцију и прави се стратегија његовог лечења. Током боравка на Одељењу кардиологије болесницима се врше различите процедуре (узорковање крви, ултразвулчни прегледи срца, скенерски прегледи срца, грудног коша и аорте). Болесници се темељно прате непосредно пре и након процедура на срцу и припремају за отпуст. Лекари Одељења учествују и у праћењу болесника након завршених интервентних процедура. Пацијенти којима се имплантира пејсмејкер или дефибриллатор се обавезно телеметријски контролишу и превијају пре отпуста.

Одсеци и одељења:

  • Одсек за електрофизиологију
  • Одсек за електростимулацију

Списак процедура

  1. Дијагностичко електрофизиолошко испитивање: Преглед се обавља у локалној анестезији, тако што се анестетик убризга у десну препону. Након давања анестетика, врши се пункција бедрене вене, и пласирају се две танке пластичне цевчице кроз које се неометано и безболно до срца могу уводити и изводити катетери. У току прегледа се најчешће користе три или највише четири катетера. Катетери су направљени од посебне пластичне материје, на њиховом врху се налазе мањи метални прстенови који служе за успостављање директног контакта са унутрашњошћу срчаних шупљина. Катетери се под контролом рендгена уводе до срчаних шупљина што је за болесника потпуно безбедно. Уз помоћ катетера се региструју електрични сигнали унутрашњости срца са различитих позиција. Ови сигнали се меморишу и анализирају на посебном компјутерском систему. Анализа ових сигнала омогућава увид у постојање поремећаја у стварању или спровођењу срчаног електричног импулса. Затим се уз помоћ електростимулатора срце стимулише електричним импулсима ниске јачине који су за болесника безболни. На тај начин се могу опонашати различити природни срчани ритмови, могуће је испровоцирати тахикардије, које болесник има ван болнице, што омогућава постављање тачне дијагнозе. На крају се катетери изведу из срца и вене, и убодна рана се затвори компресионим завојем. Неопходно је да болесник после прегледа остане у лежећем положају, не савијајући ногу из које је рађена процедура. Процедура обично траје око 30 минута.
  2. Радиофреквентна катетерска аблација: То је метода лечења поремећаја срчаног ритма– најчешће тахикардија односно убрзаног срчаног рада. У току електрофизиолошког прегледа могуће је открити узрок тахикардије, који често представља део срчаног ткива – мишићни снопић. Овај део срчаног ткива, „одговоран“ за настанак тахикардије, током аблације се уништава загревањем до температуре око 50-60 ⁰Ц. То је могуће тако што се посебно направљен катетер уводи у срчану шупљину и врх катетера прислања на место одговорно за тахикардију. Затим се, кроз катетер пушта струја високе фреквенције продукована специјалним генератором. Апликација, пропуштање струје, траје око 60 секунди у просеку, након чега се проверавају учињени ефекти. У случају да лекар није задовољан ефектом, односно да циљна зона срчаног ткива није у потпуности неутралисана, апликација струје се понавља док резултат не буде задовољавајући. Пропуштање струје кроз катетер и даље кроз срчано ткиво код највећег броја болесника није болно, или у најгорем случају, ствара лак осећај притиска иза грудне кости. Само у ретким случајевима апликација електричне енергије може бити болна; у тим случајевима болеснику дајемо средство за умањење болова (аналго-седација), што читаву процедуру опет чини лако подношљивом. Процедура обично траје  најдуже 120-180 минута, код једноставијих стања око 60 минута, код комплексних срчаних аритмија и до 240 минута. Годишње се у нашем Институту уради више од 500 процедура.
  3. Криобалон-катетерска аблација: Криобалон-катетерска аблација је технологија заснована на посебном балону који уништава ткиво одговорно за наставак аритмије (атријалне фибрилације) употребом хлађења (уместо употребе топлоте као код класичних радиофреквентних аблација). Ова технологија омогућава боље пријањање катетера уз ткиво, омогућавајући већу стабилност на жељеном месту. Температуре које се постижу спуштају се до -50⁰Ц. Значајна предност методе је могућност провере жељене позиције употребом радиоскопије са контрастом.  Основни „недостатак“ методе је што нису сви болесници са атријалном фибрилацијом добри кандидати за примену ове методе, тј. резултати код таквих болесника су слабији него приликом употребе класичне радиофреквентне аблације.
Криобалон-катетерска аблација представља релативно нову методу. Сама процедура траје караће од класичне радиофреквентне аблације и комфорнија је како за болесника тако и за медицински тим који је изводи. Процедура обично траје до 90 минута. Годишње се у нашем Институту уради преко 100 процедура.

Упутство за болеснике

Опште информације о раду:

Болесници се примају на Одељење електрофизиологије и електростимулације према претходно заказаним терминима. Сваки болесник на пријему треба да донесе сву расположиву медицинску документацију, анализе крви и биохемије не старије од 15 дана, крвну групу као и претходно урадјене специфично затражене тестове ( ИНР, време крварења, 24-часовни холтер ЕКГ, коронарографија и слично). Пријему болесника врше се у абуланти за пријеме болесника радним данима од 07:00 до 10:00 часовба. Током боравка на Одељењу болесник је дужан да слуша савете лекара и медицинског особља.

Радно време:

07:30- 15:30

Потребна докукментација:

Сва непходна докуметна за припрему болесника за интервентне процедуре болесник добија приликом заказивања пријема у болницу у надлежним амбулантана (линк за документа за електрофизиолошке процедуре, коронарографију, ПЦИ)

Амбуланта

Аритмолошка амбуланта обавља следеће активности:

  1.  Дијагностички први преглед: Преглед пацијената са поремећајима срчаног ритма, упућених од стране надлежног интернисте или кардиолога. Болесници треба да имају урађен Холтер ЕКГ, ултразвук срца и оптимално ЕКГ запис поремећаја срчаног ритма или тахикардије. Специјалиста електрофизиолог саставља извештај и по потреби доставља документацију на електрофизиолошки конзилијум.
  2.  Телеметријске контроле пејсмејкера, дефибрилатора, лооп рекордера: Процена функције пејсмејкера или кардиовертер дефибрилатора, исправности електрода, стање батерије, преглед меморије уређаја.
  3. Анализа 24-часовног Холтер ЕКГ мониторинга: Постављање, скидање Холтер апарата, анализа ЕКГ записа и постављање дијагнозе поремећаја ритма детектованог током Холтер мониторинга.
  4.  Електрофизиолошки конзилијум доноси одлуку о начину лечења пацијента и поставља индикације за интервентне процедуре: електрофизиолошко испитивање, катетерска аблација, имплантација пејсмејкера, кардиовертер дефибрилатора или дијагностичког лооп-рекордера. Одлуку конзилијума пацијент преузима на главном шалтеру Института.

Радно време амуланте: радним даном 08 – 20 часова
Поступак заказивања амбулантних прегледа: Заказивање прегледа врши се преко ИЗИС Система или директним контактом на телефон амбуланте 011 3601 665 и 011 3601 666

Контакт

Телефон:

  • 011 3601707
  • 011 3601708

Факс:

Емејл: одељење нема емејл