Каротидна болест

Значај
Каротидне артерије су главне артерије врата, које спроводе крв ка мозгу. Патолошке промене на овим артеријама доводе до смањеног протока крви и значајно повећавају ризик од можданог удара. Око 25% свих можданих удара настаје као последица каротидне болести, а више од
половине пацијената нема претходне неуролошке симптоме. Последице можданог удара имају огроман утицај на здравље опште популације, имајући у виду да је око 15% можданих удара фатално, а 15% доводи до трајног инвалидитета.

Патологија
Најчешћи узрок каротидне болести је атеросклероза, дифузна прогресивна болест свих великих и средњих артерија у организму. Нагомилавање холестерола и осталих штетних супстанци у зидовима крвних судова доводо до настанка атеросклеротског плака. Ови плакови сужавају лумен крвног суда и могу да се распадну, ослобађајући штетан материјал у мождану циркулацију. Остале патолошке промене на каротидним артеријама су различите форме ангулација и проширења (кинкинг, анеуризма), које такође могу да доведу до појаве неуролошких симптома. Фактори ризика за настанак и прогресију каротидне болести су:
– пушење
– дијабетес мелитус
– хипертензија
– хиперлипидемија
– старостнаследни
– фактори

Симптоми
Пацијенти са каротидном болести често немају никакве симптоме, који би их упозорили на ризик од можданог удара. Први типични симптоми су мождани удар или транзиторни исхемијски атак (ТИА), који се најчешће манифестују наглим губитком неуролошких функција:
– Конфузија
– Главобоља
– Вртоглавице
– Губитак свести
– Неспретност или лоша координација
– Поремећај вида (пролазно слепило)
– Поремећај говора
– Парализа или слабост једне стране тела
– Утрнулост једне стране тела

Дијагностика
Како је каротидна болест често асимптоматска, треба размотрити превентивни ултразвучни преглед артерија врата код пацијената који већ имају атеросклерозу на другим крвним судовима (коронарна болест, периферна артеријска болест). Поред историје болести и клиничког прегледа, на нашем институту се користи неколико различитих радиолошких метода, које помажу у дијагностици каротидне болести:
– Дуплекс ултрасонографија (ДУС) је најчешће први преглед којим се поставља дијагноза каротидне болести. Детектовањем рефлектованих ултразвучних таласа добијају се информације о карактеристикама атеросклеротског плака, као и његов хемодинамски значај (брзине протока). Ова метода нема доказаних ризика за здравље пацијента.
– Компјутеризована томографска ангиографија (CTA) се заснива на примени интравенској примени контрастног средства, ради боље визуелизације крвних судова. У склопу овог прегледа могуће је урадити и безконтрастно снимање мозга. Ова метода је значајно прецизнија од ултрасонографије, те омогућава планирање различитих терапијских поступака. Неопходна је посебна припрема за пацијенте са бубрежном слабошћу или алергијом на контрастно средство, а присутан је ризик од јонизујућег зрачења.

– Церебрална ангиографија се користи у ретким случајевима када претходне
дијагностичке процедуре нису дале задовољавајуће резултате или када је планирано
ендоваскуларно лечење у наставку процедуре. Ова метода носи додатне ризике због
своје инвазивне природе и захтева хоспитализацију.

Лечење

По завршеној дијагностици, васкуларни конзилијум нашем института предлаже прецизан план лечења за сваког пацијента, на основу клиничке слике, налаза на крвним судовима и општег здравственог стања.
– Каротидна ендартеректомија
Оперативно лечење каротидне болести се сматра терапијом избора код већег броја пацијената. Кроз мањи рез на врату приступа се каротидним артеријама, уклања се атеросклеротски плак, па се артерије реконструишу како би повратиле примарни облик. Операција се обавља у општој анестезији и захтева једнодневни боравак у интензивној нези. Ризик од озбиљних периоперативних компликација (мождани удар, инфаркт миокарда) је мањи од 1%.
– Каротидна ангиопластика и стентинг
Ендоваскуларно лечење каротидних артерија се препоручује када постоји повишени ризик од оперативног лечење услед различитих карактеристика пацијента (значајне придружене болести, неповољне анатомске карактеристике крвних судова, претходна хируршка или зрачна терапија врата). Процедура се обавља у локалној анестезији приступом кроз артерије у препонама, док се контрола врши коришћењем X–зрака у ангиосали и убризгавањем контрастног средства. Сужени крвни суд се шири помоћу посебно дизајнираних металних стентова и балона, који потискују атеросклеротски плак према зиду артерије. Током процедуре, користе се посебни филтери, са циљем да спрече нежељене неуролошке компликације. На крају, приступно место се затвара ручном компресијом или се користи специјална врста затварача.
– Медикаментно лечење
У појединим случајевима, када ризик од интервенције премашује потенцијалну корист, препоручује се конзервативно лечење каротидне болести. Пацијенту се препоручује најбоља могућа медикаментна терапија (антиагрегациона терапија, лечење хипертензије, статини), уз редовне амбулантне ултрасонографске контроле.

Опоравак и рехабилитација
После операције каротидних артерија пацијенти проведу један дан у јединици интензивне неге, а након тога један до два дана на одељењу васкуларне хирургије. Најчешће постоперативне сметње су трњење коже на врату, ушне шкољке и блага промуклост, али су ове тегобе углавном пролазног карактера.

Опоравак у болници после каротидног стентинга углавном траје један дан. Уколико нема компликација приступног места (препона), пацијенти се отпуштају са одељења васкуларне хирургије.
Препоручује се редовна ултрасонографска контрола шест месеци после било које интервенције на каротидним артеријама. Са налазом ДУС-а пацијенти се јављају надлежном хирургу у васкуларној амбуланти нашег института. У случају локалних компликација ране (црвенило, оток, јак бол), саветује се контрола у најкраћем року.