Механичку потпору циркулације чине различите пумпе које имају улогу да помогну тешко ослабљеном срцу да пумпа крв у остатак организма.
Сваки уређај који пружа механичку потпору циркулацију састоји се од 3 основне компоненте:
- пумпе која се уграђује унутар тела (имплантабилна пумпа) или се налази поред болесника (вантелесна пумпа)
- контролне јединице која се налази ван болесника, а има улогу програмирања и праћења рада пумпе и
- спољни извори енергије – преносне батерије или конзоле за напајање.
Имплантабилне пумпе имају улогу да у дужем временском интервалу помажу срчану функцију. Овде убрајамо ЛВАД (пумпа која мења улогу леве коморе) и ТАХ (пумпа која мења улогу обе коморе, тј. Тотално вештачко срце).
ЛВАД је најчешћа уграђена пумпа која трајно замењује улогу леве коморе. Примењује се дефинитивна терапија најтежих облика срчане слабости, али и као прелазно решење у оних болесника који су на листи за транспантацију, а који због погоршања срчане функције захтевају механичку подршку циркулацијама. ЛВАД се уграђује хируршким путем и остаје унутар грудног коша. Једина комуникација са спољним средином се остварује преко кабла за напајање који повезује тело пумпе са спољним батеријама. Батерије се носе око појаса или у малом ранцу, те дају болеснику дуготрајну мобилност. У зависности од општег здравственог стања, болесник се може вратити својим професионалним активностима и другим областима свакодневног живота. Савремени ЛВАД-и су малих димензија и омогућавају дуготрајно преживљавање. Веома је важно да болесник након уградње ЛВАД-а дође на редовне контроле. У почетку су ове контроле чешће, а касније се прилагођавају потребе пацијената.
Паракорпоралне (вантелесне, неуградљиве) пумпе се најчешће примењују као подршка срцу у краћем временском периоду до његовог опоравка или уградње трајне пумпе. Интра-аортна балон пумпа и екстракорпорална мембранска оксигенација (ЕЦМО) су примери оваквих пумпи. Оне се искључиво примењују у болничким условима.
