Пролапс митралног залсика је данас најчешћи узрок митралне регургитације. Митрална инсуфицијенција настаје издужењем или пуцањем тендинозних хорди односно малих жилица које контролишу кретање листића током затврања залистка. Код пролапса, митрална валвула се не затвара нормално што омогућава враћање крви у преткомору током контракција срчаног мишића – односно до митралне инсуфицијенције. Овакво заостајање крви у срцу временом оптерећује срчане мишиће који се проширују и губи на снази. Проширење преткомора код пролапса митралног залиска временом доводи до поремећаја ритма, најчешће до тзв. апсолутне аритмије.
Реконструкција митралног залиска или митрална валвулопластика је оперативна процедура којом се оболела митрална валвула враћа у функционално стање. То је скуп хируршких техника помоћу којих се митрални залистак заправо „преради“, тако да функционише потпуно нормално. Болесник задржава ткиво сопственог залиста, док је уградња страног материјала занемарљива. Митрална реконструкција најбоље резултате показује код пролапса митралног залиска.
Болесници којима је урађена реконструкција митралног залиска имају боље оперативно и дугорочно преживљавање у односу на замену залистка. Шта више болесници којима је митрални залистак реконструисан имају мањи број компликација (хеморагијских, тромбоемболијских и инфективних) у односу на болеснике којима је залистак замењен вештачким. Пошто је код митралне реконструкције уградње страног материјала минимална, нема потребе за антикоалгулантном терапијом, односно лековима као што су Синтром, Фарин, Синцум и сл. Иначе, ови лекови су директно одговорни за хеморагијске компликације – крварење. Након рекоснтрукције ови лекови нису потребни, осим у прва два до три месеца након операције.
Функционална трајност реконструисаног митралног залиста је изузетна. За пролапс митралног залиста (дегенеративна болест) од 90 до 98% залистака је функционално 20 година након операције.
